Odnosi Između Srbije I Crne Gore I Implikacije Na Državljanski Status Gradana Srj
1 November 2001
Beograd
Click here to view this document as a PDF file in A4 format. To download the PDF file to your computer, right-click here, select "Save Link/Target As..." in the contextmenu and choose a destination on your hard disk. If you are having problems opening this PDF file, please click here for help. Please note that the PDF version of this document also contains footnotes that are not used in its web version.
YUCOM

Adresa: Krunska 22/6, 11000 Beograd, Jugoslavija
Tel: +381-11-324 45 40; 334-44-25; Fax: 334-42-35;
E-mail: yulaw@eunet.yu

Autorski tim:

Stevan Lilić, Dušan Janjic, Biljana Kovačević-Vučo

sa saradnicima Dejanom Milenkovićem i Dušanom Ignjatovićem

Studija slučaja koju je naručio u okviru Srpsko-crnogorskog projekta ESI

Stavovi koji su izneti u ovom izveštaju ne odražavaju nužno one koje zastupa Evropska Inicijativa za Stabilnost

Rezime

Pitanje državljanskog statusa građana, na teritoriji bivše SFRJ bilo je jedno od dominantnih pitanja u poslednjih deset godina, a mnogi građani bili su suočeni s ozbiljnim preprekama u ostvarivanju njihovih prava koja su vezana sa nerešenim državljanskim statusom.  U slučaju osamostaljenja Crne Gore realno je očekivati da bi se broj i kvalitet problema vezanih za državljanski status dodatno iskomplikovao.  U vezi s osamostaljenjem Crne Gore je i pitanje redefinisanja statusa Kosova, odnosno redifinisanja odnosa unutar SRJ, postavlja se kao realan problem i pitanje državljanskog statusa stanovnika Kosova.

S obzirom na najviši status koji u demokratskom svetu i pravu imaju ljudska prava i slobode, a koja mogu biti ugrožena ukoliko se u pregovorima ne razreši pitanje državljanstva, trebalo bi primeniti načelo o zaštiti već stečenih prava odnosno državljani Srbije i Crne Gore, koji su, danas, istovremeno i državljani SRJ moraju da zadrže republičko državljanstvo, s tim da bi prvoj generaciji moglo da se omogući i dvojno državljanstvo.

Najveći problem u slučaju osamostaljenja Crne Gore predstavljaće oni slučajevi koji poseduju državljanstvo jedne republike, a imaju prebivalište na teritoriji druge republike.  Takvim građanima bez rezerve treba omogućiti dvojno državljanstvo, s tim što bi politička prava ostvarivali u državi, odnosno republici u kojoj imaju prebivalište.

U odnosu na imovinske odnose, zaposlenje, školovanje, građanima Crne Gore i Srbije treba omogućiti jednaka prava, bez obzira na promenjeni status države, kako bi se efekti raspada SRJ ublažili i kako ne bi bili dovedeni u istu situaciju u koju su mimo svoje volje bili dovedeni nakon raspada SFRJ.

I. UVOD: DRŽAVLJANSTVO I RASPAD SFRJ

Državljanstvo predstavlja odnos javno-pravnog karaktera između pojedinca i države.  Međutim, državljanstvo istvremeno predstavlja i važan instrument politike.  Zato se prema uslovima koji se zahtevaju za sticanje i prestanak državljanstva, kao na osnovu analize zakonske regulative ovog statusa može zaključiti da li je država demokratska ili ne.  Princip da "svako ima pravo na državljanstvo" danas nesumnjivo ulazi u korpus osnovnih ljudskih prava. Tako, Univerzalna deklaracija o pravima čoveka UN (1948) u članu 15. određuje da svako ima pravo na jedno državljanstvo i da niko ne može samovoljno biti lišen svog državljanstva, niti prava da promeni državljanstvo. Konvencija o smanjenju slučajeva apartridije (1961) koja reguliše pitanja vezana za status lica bez državljanstva obavezuje državu, da u slučaju teritorijalnih promena, prizna pravo na državljanstvo licima kojima ga nemaju, jer bi u suprotnom ta lica postala apartiti, tj. lica bez državljanstva.  Sa druge strane, pošto je državljanstvo takođe i manifestacija suvereniteta jedne države, pitanja vezana za regulisanje ovog statusa spadaju u domen njene isključive nadležnosti.  Ipak, s obzirom na univerzalne i međunarodne implikacije državljanstva, postoje određeni pravni standardi koji se moraju poštovati prilikom njegovog regulisanja bez obzira na interese ili politiku jedne države.

Problem državljanskog statusa jednog lica posebno se dramatično otvara u slučajevima dubokih društvenih i političkih kriza, kao što su masovno kršenje ljudskih prava, ratovi, raspad države itd.  Tako je i pitanje državljanskog statusa građana na teritoriji bivše SFR Jugoslavije (SFRJ) bilo i jeste jedno od dominantnih političkih i pravnih pitanja u poslednjoj deceniji na ovim prostorima. Raspadom SFRJ, počev od 1991. godine, nastalo je pet novih država: Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i SR Jugoslavija (SRJ – u čijem su sastavu Srbija i Crna Gora).  Ova situacija suočila je mnoge građane sa ozbiljnim preprekama u ostvarivanju svojih prava.  Tako je, recimo, na prostoru bivše SFRJ bilo zaključeno više od dva miliona mešanih brakova, što je, osim psiholoških, imalo i ozbiljne pravne posledice ne samo po supružnike, već i na decu rođenu u takvim brakovima.  U ranijem sistemu, izbor republičkog državljanstva u vreme rođenja dece, često je bio nebitan ili slučajan.  Međutim, po raspadu zemlje, dešavalo se da rođena braća i sestre imaju različita republička državljanstva.  Još jedan veliki problem, proisticao je iz nekada važećih propisa na teritoriji SFRJ gde su sve do 1972. godine, lica rođena do te godine sticala državljanstvo u zavisnosti od mesta rođenja njihovog oca, što je nekada, a i danas predstavljalo problem pri regulisanju i izdavanju osnovnih ličnih dokumenata (lične karte, pasoša i sl), ili zasnivanja radnog odnosa.

Istraživanja pokazuju da su, nakon raspada zemlje, posebno sledeća lica, odnsono grupe, imale ozbiljne probleme u vezi sa državljanstvom:

  1. lica iz etnički mešovitih brakova i porodica;
  2. lica u braku sa različitim državljanstvima;
  3. lica koja su se izjašnjavala kao "Jugosloveni", a nakon raspada SFRJ našli su se na teritoriji države gde je nacionalna pripadnost bila jedan od presudnih uslova za sticanje državljanstva;
  4. pripadnici "novih manjina" odnosno onih nacionalnih zajednica koje su raspadom SFRJ i nastankom novih, nacionalnih država izgubile status "konstitutivnih naroda" (Hrvati, Bošnjaci, Makedonci itd. u Srbiji; Srbi u Makedoniji, Hrvatskoj, Sloveniji itd);
  5. migranti – radnici iz bivših republika SFRJ u Sloveniji koji nisu imali državljanstvo Slovenije;
  6. izbeglice i privremeno raseljena lica;
  7. lica koja su imala državljanstvo republike na čijoj teritoriji nisu imali prebivalište u trenutku raspada SFRJ.
>

U periodu 1991-2000. godine njihov nerešen državljanski status imao je za posledicu nemogućnost ostvarivanja mnogih ljudskih sloboda i prava, uključujući slobodu kretanja i nastanjivanja, slobodu komunikacije, slobodu informisanja, slobodu učešće u javnom životu, slobodu poslovanja, zatim, pravo na rad, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, na svojinu, na nasleđivanje, na izuzeće od dvostrukog oporozivanja itd.  Nemogućnost realizacije ovih sloboda i prava bila je i jedan od uzroka migracije i pojave izbeglica, naročito u SRJ.  Sa svoje strane, postojanje izbeglica i raseljenih lica drastično je povećalo broj lica koja su faktički ostala bez državjanstva.

Po raspadu zemlje, mnogi državljani SFRJ odjednom su postali državljani bivših republika (sada novih džava).  Zbog toga, i danas mnogi građani koji su se u momentu raspada SFRJ zatekli na teritoriji jedne republike čije državljanstvo nisu imali, ili na teritoriji republike čije su državljanstvo imali, ali su porodične i druge okolnosti zahtevale da imaju i drugo državljanstvo, probleme vezane za državljanski status.  Posebno je težak položaj bio građana u SRJ, odnosno Srbiji, koji još više bio pogoršan donošenjem jednog veoma restriktivnog zakona o jugoslovenskom državljanstvu 1996. godine.  Međutim, nakon promena u oktobru 2000. godine, odnosno izmenama tog zakona (iz marta 2001 godine), problemi ovih lica su ublaženi uvođenjem posebnih kategorija dvojnog državljanstva za posebne slučajeve.

Međutim, imajuće u vidu opšte posledice raspada bivše SFRJ, sa jedne, i akuelnog političkog procesa u današnjoj SRJ, pitanje državljanskog statusa lica koja žive na teritoriji današnje Savezne Republike Jugoslavije može postati goruće pitanje i problem za mnoge građane koji ovde žive, posebno s obzirom na sledeće okolnosti:

  • Federacija – sve snažnije tenzije u odnosima Srbije i Crne Gore i sve dublja kriza postojeće dvočlane federacije;
  • Kosovo – nestabilno i nerešeno političko stanje i status Kosova, uz brojna kršenja ljudskih prava ( Kosovo je de iure u sastavu Srbije – Ustav RS, odnosno SRJ – Rezolucija 1244 SB, de facto pod privremenim protektoratom UN);
  • Vojvodina – sve glasnije postavljanje pitanja autonomnog statusa Vojvodine, kao konstitutivnog elementa u okviru Srbije, i
  • Sandžak – nerešen status s postavljenim zahtevom za posebnim statusom Bošnjaka i Sandžaka (Bošnjačko nacionalno veće).

Imajući u vidu navedene okolnosti, u slučaju "raspada" ili "dekompozicije" SRJ kao dvočlane (Srpsko-Crnogorske) federacije, a i u vezi sa trajnim rešenjem statusa Kosova, nameće se potreba izbegavanja i ublažavanja teških posledica koji ovi procesi mogu imati na ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava građana na ovim područjima, pre svega u pogledu neregulisanog statusa državljanstva, sa druge strane, neophodno je jasno sagledati sledeće:

  1. koja bi prava građana bila najugroženija;
  2. kojim se grupama radi i
  3. šta preduzeti da ne dođe do negativnih posledica, odnosno kako da se one efikasno uklone.
>

U daljoj analizi dace se sumarni pregled sadašnjeg stanja državljanskog statusa prema važecim propisima, kao i kriticki osvrt i preporuke u odnosu na ova pitanja.

II JUGOSLOVENSKO DRŽAVLJANSTVO I ZAKON O JUGOSLOVENSKOM DRŽAVLJANSTVU (1996, 2001)
A.

I ako je Savezna Republika Jugoslavija proglašena u aprilu 1992. godine, Zakon o jugoslvenskom državljanstvu ("Službeni list SRJ", br. 33 od 19. jula 1996) donet je sa punih cetiri godina zakašnjenja. Ovaj zakon zamenio je raniji savezni Zakon o državljanstvu (1976). U ovom kontekstu, potreba je posebno istaci da su se usled najrazlicitijih problema, ukljucujuci i raspad SFRJ i ratove u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, nerešena pitanje iz oblasti državljanstva nagomilana, ukljucujuci i okolnost da su milioni gradjana promenili državljanstvo, a da su stotine hiljada ljudi, pre svega nastanjenih na teritoriji SRJ, ostali bez državljanstva.

Kao jedan od svojih ciljeva novi savezni Zakon o jugoslvenskom državljanstvu (1996) proklamovano je kontinuitet državljanstva SFRJ i državljanstva SRJ. Zakon je izražavao Miloševicevu politiku direktnog opšteg pravnog kontinuiteta SFRJ i SRJ, što je automatski ukljucivalo i pravni kontinuitet državljanstva SFRJ i SRJ. Pravna analiza, medjutim, pokazuje da su uslovi za sticanje novog SRJ državljanstva bili u nesaglasnosti sa proklamovanim ciljem, pa i direktno suprostavljeni. To se vidi iz okolnosti da ovim Zakonom nije rešeno pitanje državljanstva izbeglica, kao ni clanova uže porodice državljanina SRJ koji su istovremeno imali i državljanstvo neke od bivših jugoslovenskih republika, a sada novih država. Zakon nije jugoslevensko državljanstvo odredio kao dobrovoljnu vezu, niti je Zakon pošao od pravne predpostavke (presumptio iuris) da su ta lica jugoslovenski državljani dok se suprotno ne dokaže. Ovo je imalo za posledicu da su lica ciji državljanski status nije bio jasno regulisan (npr. izbeglice) ostala bez državljanstva, umesto da ga dobiju. Dakle umesto da dobiju jugoslavensko državljanstvo po sili novog zakona (i time ostvare osnovno ljudsko pravo da imaju državljanstvo, odnosno da ne budu lica bez državljanstva), ova licu su se našla u situaciji da su bez državljanskog statusa.

Zakon propisuje da se jugoslovensko državljanstvo stice: a) poreklom (cl. 7-11); b) rodenjem na teritoriji Jugoslavije (cl. 11); c) prijemom u državljanstvo, odnosno naturalizacijom (cl. 12-17); d) po osnovu medunarodnog ugovora (cl. 18). Zakon posebno predvida da Jugoslovenski iseljenik i clan njegove porodice; stranac koji nema otpust iz stranog državljanstva, bez obzira na to da li mu je odobreno stalno nastanjenje u Jugoslaviji i da li ima zaposlenje ili drugi izvor sredstava za izdržavanje, ako njegov prijem u jugoslovensko državljanstvo iziskuju medunarodni i drugi interesi Jugoslavije, ako ima narocitih zasluga za Jugoslaviju ili ako je to neophodno iz naucnih, ekonomskih, kulturnih, nacionalnih ili slicnih razloga. O ovome odlucuje Savezna vlada (clan 14).

Zakon propisuje da jugoslovensko državljanstvo prestaje: a) otpustom (cl. 23); b) odricanjem (clan 24); c) po osnovu medunarodnig ugovora (cl. XX). Zakon posebno predvida, pozivajuci se na clan 17. st. 3. Ustava SRJ da državljanin ne može biti lišen državljanstva, proteran iz zemlje niti izrucen drugoj državi. Medutim, iako Zakon deklarativno ne predvida institut oduzimanja (lišenja) državljanstva, ono je ipak moguce u situacijama poništavanjem nezakonitog rešenja o prijemu državljanstva (cl. 17) i poništavanjem rešenja o prihvatanju jugoslovenskog državljanstva (cl. 48).

Polazeći od pomenute politike pravnog kontinuiteta koja je proglašena Ustavom SRJ (1992), Zakon utvrđuje da se po sili zakona (ex lege)jugoslovenskim državljaninomsmatraju samo državljani SFRJ koji su na dan proglašenja Ustava Savezne Republike Jugoslavije 27. aprila 1992. godine imali državljanstvo Republike Srbije ili Republike Crne Gore, kao i njigova deca rođena posle tog datuma (član 46).

Državljani SFRJ koji su imali državljanstvo druge republike SFRJ, ali su na dan proglašenja Ustava Savezne Republike Jugoslavije 27. aprila 1992. godine imali prebivalište na teritoriji Jugoslavije i deca tih državljana rođena posle tog datuma, – pod uslovom da nemaju drugo državljanstvo i da u roku od godinu dana, ili u opravdanim slučajevima u roku od 3 godine, podnesu zahtev za upis u državljanstvo saveznom organu nadležnom za unutrašnje poslove (član 47).

Državljanin druge republike SFRJ koji se prihvatili prevođenje u profesionalnog oficira i profesionalnog podoficira, odnosno civilna lica na službi u Vojsci Jugoslavije i članovi njihove uže porodice (bračni drug i deca) – pod uslovom da nemaju drugo državljanstvo i da u roku od godinu dana, ili u opravdanim slučajevima do 3 godine, podnesu zahtev za upis u državljanstvo saveznom organu nadležnom za unutrašnje poslove (član 47).

Članom 48. regulisano je pitanje prihvatanja u državljanstvo izbeglica iz bivših republika SFRJ.  Tako je predvidjeno da je za prihvatanje u jugoslovensko državljanstvo, izmedju ostalog, potrebno da se izbaglice izjasne da se odriču državljanstva bivše republike ako ga imaju, odnosno da daju izjavu da nemaju državljanstvo novostvorenih država na teritoriji koju je obuhvatala SFRJ.

Treba naglasiti da je izmenama Zakona iz 2001. godine ukinut uslov koji se odnosio "na nemanje drugog drzavljanstva" i da je tako otklonjen jedan od najbitnijih nedostataka Zakona o jugoslovenskom državljanstvu.  Na ovaj način je uveden princip dvojnog državljanstva za sve one kategorije ljudi koji su se zatekli na teritoriji Srbije i Crne Gore, a imali su državljanstvo neke od bivših republika SFRJ, kao i za izbeglice.

Zakon sadrži i odredbe osukob republičkih zakona o državljanstvu(čl. 27-28).  Po Zakonu republička državljanstva su u odnosu na državljanstvo SRJ supsidijarna (dopunska), ali i obavezna (što znači, svaki građanin koji ima državljanstvo SRJ mora da ima i jedno od dva republička državljanstva).  Između ostalog, članom 28 propisano je da: (1) Lice koje stekne jugoslovensko državljanstvo prijemom stiče državljanstvo republike na čijoj teritoriji se nastani.  (2) Jugoslovenski iseljenik stiče državljanstvo republike za koje se izjasni u zahtevu za prijem u jugoslovensko državljanstvo.  (3) Ako je roditelj ili bračni drug lica jugoslovenski državljanin, to lice može steći državljanstvo republike roditelja ili bračnog druga.

Treba istaći da je na ovaj način rešen sukob nadležnosti republičkih zakona ali ne i eventualni sukob republičkih zakona sa saveznim zakonom.  Neregulisanost ovog pitanja može biti jedan od izvora ugrožoneosti ljudskih prava u budućim odnosima između dve republike, Srbije i Crne Gore.  Iz pojedinih odredaba Zakona o državljanstvu Crne Gore (1999), jasno proističe da i stranac može steći crnogorsko državljanstvo.  Ali postavlja se pitanje da li takvo lice, po principu automatizma, stiče i jugoslovensko dražavljanstvo, odnosno, da li je ovakvim zakonskim formulacijama jugoslovensko državljanstvo u odnosu na crnogorsko, supsidijarno, tj. da li jedno lice može imati samo državljanstvo Crne Gore, a ne i jugoslovensko državljanstvo.

Zakon detaljno propisuje i posebanpostupak upravnog karaktera za sticanja i prestanka državljanstva(čl. 29-36).  Između ostalog, predviđeno je da o zahtevima za sticanje jugoslovenskog državljanstva prijemom i na osnovu međunarodnih ugovora, kao i o prestanku jugoslovenskog državljanstva odlučuje savezni i republički organ nadležan za unutrašnje poslove, u skladu sa svojim nadležnostima utvrdjenim zakonom.  Zahtev za prijem, zahtev za otpust i izjava o odricanju od jugoslovenskog državljanstva podnosi se saveznom organu nadležnom za unutrašnje poslove, neposredno ili preko nadležnog diplomatskog ili konzularnog predstavništva Jugoslavije.  Zahtev za ponovni prijem u jugoslovensko državljanstvo podnosi se saveznom organu nadležnom za unutrašnje poslove.  Protiv ovih odluka, međutim Zakone ne predviđa mogućnost ulaganja žalbe ili nekog drugog pravnog sredstva.

Posebno treba naglasiti da je članom 51. Zakona, Savezno ministarstvo za unutrašnje poslove ovlašćeno da od republičkog ministarstva za unutrašnje poslove preuzme sve zahteve za prijem u jugoslovensko državljanstvo koji nisu rešeni, a koji su podneti od 27. aprila 1992. do stupanja na snagu ovog Zakona.  U trenutnoj političkoj situciji, ali i u slučaju raspada SRJ, ova odredba sigurno ne predstavlja dobro rešenje.

B.

Nakon demokratskih promena do kojih je došlo u oktobru 2000. godine u pada Miloševićevog režima, nove vlasti zaključile su da je, radi otklanjanja negativnih posledica u vezi sa nasleđenim pravnim problemima u vezi sa državljanstvom, neophodno uvestidvojno državljanstvoza pojedine kategorije građana, posebno za a) građane koji su imali prebivalište na teritoriji SRJ na dan donošenja saveznog Ustava i b) za izbeglice, prognana i raseljena lica.  Prednosti ove solucije su sledeće: dvojno državljanstvo omogućava da se ne raskine veza sa republičkim poreklom, a olakšalo bi se rešavanje problema nastanjivanja, kretanja, porodičnih i svojinskih odnosa i eventualni povratak, izbeglih i raseljenih lica.  Takođe, nove vlasti su odlučile i da omoguće strancu prijem u jugoslovensko državljanstvo po olakšanim uslovima (bez otpusta iz ranijeg državljnastva), a po osnovu braka sa jugoslovenskim državljaninom.  Ova intervencija učinjena je donošenjem posebnogZakona o izmenama i dopunama Zakona o jugoslovenskom državljanstvu ("SlužbenilistSRJ", br. 9 od 2. marta 2001).

Prema ovim izmenama i dopunama Zakona o jugoslovenskom državljanstvu, stranac koji je u braku s jugoslovenskim državljaninom najmanje tri godine i kome je odobreno stalno nastanjenje u Jugoslaviji, može biti primljen u jugoslovensko državljanstvo ako ne postoji neka od predvidenih smetnji (odnosno da u Jugoslaviji nije kažnjavan kaznom zatvora za krivicno delo koje ga cini nepodobnim za prijem u jugoslovensko državljanstvo ili da se, u skladu sa promenjenom formulacijom sadržanom u Zakonu o izmenama i dopunama zakona o državljanstvu, iz njegovog ponašanja može zakljuciti da ce poštovati pravni poredak Jugoslavije).

Trebaistaćidajenovo rešenje u skladu s Konvencijom o državljanstvu udate žene koju je Jugoslavija ratifikovala 1958. godine, kao i Evropskom konvencijom o državljanstvu iz 1997. godine. kojima su utvrđeni olakšani uslovi za sticanje državljanstva po osnovu braka.  Ovom je odredbom i utvrđeno da stranci koji su u braku sa jugoslovenskim državljaninom ne moraju imati otpust iz stranog državljanstva što se zahteva za redovan prijem stranaca.  Ovo im omogućava da steknu dvojno državljanstvo, jer je u primeni postojećeg Zakona uočeno da se skoro polovina zahteva za prijem stranaca u jugoslovensko državljanstvo odnosi na lica koja su u braku sa jugoslovenskim državljanima i koji žive u SRJ duži niz godina.

Prema ovim izmenama i dopunama Zakona o jugoslovenskom državljanstvu, preformulisani su članovi 47. i 48, čije je omoguceno sticanjedvojnog drzavljanstva.

Tako,preformulisani član 47. predviđa da jugoslovensko državljanstvo može steći državljanin SFRJ koji je imao državljanstvo druge republike SFRJ ili je državljanin druge države nastale na teritoriji SFRJ, koji je na dan proglašenja Ustava SRJ, imao prebivalište na teritoriji Jugoslavije i deca tog državljanina rođena posle tog datuma, kao i državljanin SFRJ koji je prihvatio prevođenje u profesionalnog oficira i profesionalnog podoficira, odnosno civilno lice na službi u Vojsci Jugoslavije i član njegove uže porodice (bračni drug i deca).  Zahtev za upis u matičnu knjigu jugoslovenskih državljana podnosi se saveznom organu nadležnom za unutrašnje poslove neposredno ili preko nadležnog diplomatskog ili konzularnog predstavništva SRJ. Zahtev za upis u matičnu knjigu jugoslovenskih državljana deteta koje nije navršilo 18 godina života podnosi roditelj.  Ako je dete starije od 14 godina, za upis u matičnu knjigu jugoslovenskih državljana potrebna je i njegova saglasnost (član 47).

Dakle, nova formulacija člana 47. omogućila je dvojno državljanstvo građanima koji su imali prebivalšte na teritoriji SRJ na dan donošenja saveznog Ustava (27. aprila 1992) a bili su državljani SFRJ i imali su državljanstvo druge republike SFRJ, ili su imali državljanstvo neke od novostvorenih država na teritoriji SFRJ.  Iz prakse primene Zakona o državljanstvu iz 1996. godine bilo je zapaženo da je propisani rok od tri godine za upis u matičnu knjigu jugoslovenskih državljana bio nerealno kratko određen.

Preformulisani član 48. predviđa sticanje dvojnog državljanstva licima koja su bila državljani SFRJ i imali državljanstvo druge republike SFRJ ili državljanima drugih država nastalih na teritoriji SFRJ, koji kao izbegla, prognana ili raseljena lica žive u SRJ, kao i licima iz ove kategorije koja žive u inostranstvu.  Tako, U jugoslovensko državljanstvo može biti prihvaćen državljanin SFRJ koji ima državljanstvo druge republike SFRJ, ili je državljanin druge države nastale na teritoriji SFRJ koji kao izbeglo, prognano ili raseljeno lice boravi na teritoriji SRJ ili je izbeglo u inostranstvo i koji saveznom organu nadležnom za unutrašnje poslove podnese zahtev za prihvatanje u jugoslovensko državljanstvo.  U jugoslovensko državljanstvo može biti prihvaćen državljanin SFRJ koji boravi u SRJ ili u inostranstvu, a nema državljanstvo druge države nastale na teritoriji SFRJ.  O ispunjenosti uslova za prihvatanje u jugoslovensko državljanstvo iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje savezni i republički organ nadležan za unutrašnje poslove, u skladu sa svojim nadležnostima utvrđenim zakonom i vodeći računa o interesima bezbednosti, odbrane i međunarodnog položaja SRJ.  Zahtev za prihvatanje u jugoslovensko državljanstvo podnosi se saveznom organu nadležnom za unutrašnje poslove neposredno ili preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva SRJ.  Zahtev za prihvatanje u jugoslovensko državljanstvo diplomatsko ili konzularno predstavništvo Jugoslavije proslediće saveznom organu nadležnom za unutrašnje poslove, bez odlaganja. Zahtev za prihvatanje u jugoslovensko državljanstvo deteta koje nije navršilo 18 godina života podnosi roditelj.  Ako je dete starije od 14 godina, za sticanje državljanstva potrebna je i njegova saglasnost.  U zahtevu za prihvatanje u jugoslovensko državljanstvo navodi se državljanstvo republike članice koje podnosilac želi da primi.  Jugoslovensko državljanstvo se stiče danom dostavljanja rešenja o prihvatanju u jugoslovensko državljanstvo.

Uvođenjem dvojnog džavljanstva i preformulacijom članova 47. i 48. građani sticu jugoslovensko državljanstvo ali ne prekidaju vezu sa republikom porekla.  Time se bitno olakšava rešavanje problema nastanjivanja, kretanja, porodičnih i svojinskih odnosa, čime su u velikom meri otklonjeni nedostatci prvobitne verzije Zakona iz 1996. godine.

Međutim, iako je pokazala veliku meru spremnosti da otkloni nedostatke ranijih zakonskih rešenja u vezi sa pitanjima džavljanstva, čini se da sadašnje savezne vlasti nisu u dovoljnoj meri uočile "novu realnost" u odnosima izmedju federalnih jedinica (pre svega da vlasti u Crnoj Gori ne priznaju savezne institucije kao legitimne), što može imati odgovarajuće (nepovoljne) konsekvence i na pitanja vezana za zaštitu i ostvarenje prava građana po osnovu državljanstva na relaciji Federacija – Crna Gora.  Osim toga, savezno zakonodavstvo koje reguliše državljanstvo čini se da uopšte ne uzima u obzir okolnost da je Kosovo pod privremenom medjunarodnom upravom, što otvara niz složenih pitanje državljanstva gradjana koji žive na Kosovu.  To se odnosi kako pitanja državljanstva Kosovskih Albanca, tako i na pitanja državljanstva Kosovskih Srba i drugih etničkih zajednica.  U sličnoj nepovoljnoj situaciji nalaze se i preko 200.000 privremeno raslejnih lica sa Kosova koja se nalaze u Srbiji i Crnoj Gori.  Možda bi celishodno rešenje trebalo tražiti u uvodjenju statusa "regionalnog državljanstva" za Kosovo koje bi omogučilo da svi građani Kosova, pa i oni koji su prviremeno raseljeni u Srbiji i Crnoj Gori u poptunosti koriste svoja prava, pre svega pravo da se bira i bude biran, pravo na kupovinu i prodaju nepokretnosti, pravo na bavljenje privrednim aktivnostima, pravo na civilno služenje vojnog roka.  U ovom kontekstu treba tražiti i najcelishodnija rešenja u vezi sa pitanjem putnih isprava za Albance i Srbe, kao i drugih stanovnika Kosova.

III. CRNOGORSKO DRŽAVLJANSTVO I ZAKON O CRNOGORSKOM DRŽAVLJANSTVU (1999)

Zakon o crnogorskom državljanstvu ("Službeni list RCG", broj 41 od 2. XI 1999) stupio je na snagu 10. novembra 1999. godine, nekoliko meseci nakon NATO bombardovanja, a u trenutku kada je zvanicna vlast u Crnoj Gori zapocela sa snažnom politickom i medijskom kampanjom za izdvajanje Crne Gore iz savezne države. Novi crnogorski Zakon o državljanstvu pošao je od Crne Gore kao samostalne države. Usvajanjem novog Zakona prestao je da važi raniji Z?kon o drž?vlj?nstvu Socij?listicke Republike Crne Gore (1975). Karakteristika je novog crnogorskog Zakona da je u velikoj meri uskladjen sa savremenim rešenjima državljanstva sadržanim u medunarodnim dokumentima iz ove oblasti.

Prema novom Zakonu o crnogorskom državljanstvu, u odnosu na jugoslovensko državljanstvo crnogorsko državljanstvo nije supsidijarnog, vec primarnog karaktera. Ovakav zakljucak proistice iz sledecih okonosti:

Prvo. U Zakonu nema odredbe po kojoj je državljanin Crne Gore istovremeno i državljanin SR Jugoslavije. Iz toga prozilazi da crnogorsko državljanstvo može, na osnovu navedenih odredbi, i samostalno da postoji, tj. i bez jugoslovenskog državljanstva.

Drugo. Zakonu ima odredbe koje daju mogucnost sticanja crnogorskog državljanstva strancima cak i bez postojanja jugoslovenskog državljanstva. Tako, odredba clana 9. predvida: U crnogorsko drž?vlj?nstvo može biti primljen drž?vlj?nin druge republike cl?nice ili druge drž?ve koji je n?vršio 18 godin? život? i im? prebiv?lište n? teritoriji Republike Crne Gore n?jm?nje 10 godin? prije podnošenj? z?htjev? z? prijem u drž?vlj?nstvo. Drž?vlj?nin druge republike cl?nice ili druge drž?ve koji je z?kljucio br?k s? crnogorskim drž?vlj?ninom može biti primljen u crnogorsko drž?vlj?nstvo ?ko on to z?htijev?, pod uslovom d? im? prebiv?lište n? teritoriji Republike Crne Gore n?jm?nje pet godin? u kontinuitetu prije podnošenj? z?htjev? z? prijem u drž?vlj?nstvo i ?ko nijesu ispunjeni uslovi iz cl?n?. Zakon sadrži i druge odredbe koje se odnose na državljane druge države odnosno odrebe sa elementom inostranosti kao što je clan 16. koji se odnosi na prestanak crnogorskog državljanstva u slucaju da jedno lice stekne državljanstvo druge republike clanice ili druge države, bez jasnog preciziranja da li je u slucaju sticanja državljanstva druge države neophodno istovremeno gubljenje jugoslovenskog državljanstva. Iz clana 28 saveznog Zakona (1996, 2001) koji glasi da "lice koje stekne jugoslovensko državljanstvo prijemom stice državljanstvo republike clanice na cijoj teritoriji se nastani" proizilazi da se republicko državljanstvo stice momentom sticanja jugoslovenskog državljanstva. Sa formalno-logickog stanovišta, strani državljanin stice jugoslovensko, a, istovremeno, u zavisnosti od teritorije Republike na kojoj je nastanjen, i republicko državljanstvo. Otuda se u saveznom Zakonu i ne koristi termin državljanin druge države vec neodredeni pojam lice, jer se i ne može govoriti o strancima, vec o licima koja su dobila jugoslovensko državljanstvo i po principu automatizma, republicko državljanstvo prema mestu njihovog prebivališta.

Trece. Zakon ne predvida (cl. 16) mogucnost da državljanin Crne Gore ima državljanstvo druge Republike (odnosno Srbije). Dakle, u slucaju raspada zajednicke država (kao i u ranijem slucaju raspada SFRJ), otvorio bi se niz ozbiljnih problema vezanih za imovinske, bracne i porodicne odnose i slicno. Doduše, ekstenzivnim tumacenjem clana 9. Zakona, jedan broj gradana koji bi u momentu raspada zajednicke države ispunjavao uslove u pogledu trajanja prebivališta na teritoriji Crne Gore utvrdene ovim clanom Zakona mogli bi da steknu, po sopstvenom zahtevu, crnogorsko državljanstvo, i to po osnovu tumacenja da su ta lica "strani državljani" odnosno "državljani druge države".

IV. DRŽAVLJANSTVO REPUBLIKE SRBIJE I ZAKON O DRŽAVLJANSTVU SOCIJALISTICKE REPUBLIKE SRBIJE (1979)

Veoma je zanimljivo, ali i indikativno da je u Srbiji još uvek na snazi Zakon o državljanstvu Socijalisticke Republike Srbije (1979). Ovaj Zakon pociva na koncepciji bivše jugoslevenske socijalisticke federacije, i kao posledica toga, ne sadrži odredbe koje uvažavaju medunarodne konvencije koje su u meduvremenu postavile nove standarde u pravnom regulisanju pitanja državljanstva. Medutim, osim što ne poznaje savremene standarde u ovoj oblasti, srpski Zakon u pravno-tehnickom i sadržinskom smilsu nije u skaldu ni sa postojecim saveznim Zakonom o jugoslovenskom državljanstvu (1996, 2001). Kao takav, postojeci srpski zakon o državljanstvu nije adekvatan ni za solucije koje diktiraju postojeci odnos izmedju Srbije i Crne Gore, kao ni sa stvarnim stanjem na Kosovu. Okolnost da ni ranije, ali ni sadašnje srpske vlasti, ne osecaju potrebu za bitnim promenama u ovoj materiji veoma je intersantna, ali i indikativna.

Ovaj Zakon kao da je "prespavao" sve ono što se proteklih desetak godina dešavalo - od raspada SFRJ, pa do nastanka SRJ i pada Miloševicevog režima. Posebno je problematicno sledece:

Zastarela rešenja u pogledu sticanja i prestanka državljanstva. Državljanstvo se, prema ovom zakonu još uvek može steci prirodenjem, što nije slucaj sa ni u saveznom, niti u crnogorskom Zakonu o državljanstvu. Clan 21. Zakona kao moguci nacin prestanka državljanstva Republike Srbije predvida i oduzimanja državljanstva, do koga, prema ovoj odredbi može doci ukoliko su ispunjeni uslovi utvrdeni saveznim zakonom (Napomena: savezni zakon iz 1996. godine, ne poznaje institut prestanka državljanstva oduzimanjem).

Slicne zamerke mogu se izreci i povodom vecine odredaba ovog zakona. Kad se navedene pravne okolnosti uzmu u obzir, sa jedne strane, i kada se, sa druge strane, uzme u obzir da je Zakon prosto neadekvatan da odgovori na realne probleme u vezi sa državlajnstvom (npr. Kosovo), jasno je da postoji urgentni problem uskladivanja zastarelog i prevazidenog srpskog zakona o državlanstvu.

V. DRŽAVLJANSTVO U KONTEKSTU: BUDUCNOST ODNOSA SRBIJE I CRNE GORE

Moguce opcije u buducim odnosima izmedu Srbije i Crne Gore svode se na sledece: a) dve nezavisne i odvojene države, b) dve clanice u savezu nezavisnih drzava i c) federacija sa dve clanice. U prva dva slucaja rešavanje pitanja državljanstva javlja se kao prioritet kako sa stanovišta smanjenja politickih tenzija, tako i sa stanovišta buducih odnosa saradnje ne samo na teritoriji SRJ vec i na teritoriji bivše SFRJ i regionu, a posebno sa stanovišta ljudskih prava i pravne nesigurnosti gradana, ukoliko se ovo pitanje ne reši na adekvatan nacin.

U ovom momentu teško je utvrditi koliko državljana Srbije žive na teritoriji Crne Gore. I to tako teško je utvrditi koliki je procenat državljana koji godišnje migrira sa teritorije jedne na teritoriju druge federalne jedinice i kakve to implikacije proizvode po njihov državljanski status. Podatke o državljanskom statusu gradana odnosno o broju državljana Srbije koji žive u Crnoj Gori, kao i obrnuto, tj. o državljanima Crne Gore koji žive u Srbiji, Savezni zavod za statistiku je podatke prikupljao samo na popisu stanovištva iz 1953. godine. Ni druge agencije nisu prikupljale niti obradivale ove podatke. Evidenciju o ovom pitanju vode savezni MUP, MUP Srbije i MUP Crne Gore. Ovima institucijama se Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava pismeno obratio, 27 septembra. 2001. godine, s molbom da dobije raspoložive podatke. Medjutim, osim od strane MUP-a Republike Srbije, do danas nije bilo odgovora.

Prema popisu stanovništva iz 1991. godine, na teritoriji današnje SRJ živelo je 10.394.026. građana, od čega 9.778.911 na teritoriji Srbije sa autonomnim pokrajinama (na teritoriji Vojvodine živelo 2.013.889. stanovnika, a na teritoriji Kosova 1.956.196), dok je 615.035 građana živelo na teritoriji Crne Gore.  Uz to, Statistički godišnjak Saveznog zavoda za statistiku (objavljen 2000. godinu) sadrzi podatke o migracijama stanovništva iz jedne u drugu republiku koji se donosi na period zaključno sa 1998. godinom.  Po tim podacima, u toku 1998. godine iz Crne Gore u Srbiju migriralo 1.157 lica, a iz Srbije u Crnu Goru 1.489 lica.  Pošto su migracija stanovništva posmatrane sa stanovišta nacionalne pripadnosti građana, a ne sa stanovišta državljanstva, teško je utvrditi da li su lica koja su prešla da žive na teritoriju druge repulike istovremeno i državljani republike sa koje su došli ili ne.

Mada je gotovo nemoguće odrediti i aproksimativan broj građana čija bi prava mogla da budu dovedena u pitanje u slučaju osamostaljenja Crne Gore ili redefinisanja statusa Kosova, odnosno redifinisanja odnosa unutar SRJ, izvesno je da je broj takvih građana veliki.  Zbog toga je potrebno da se među pitanjima koja će se raspravljati u toku pregovora o budućiim odnosima ovih republika odnosno nasleđa SRJ uvrsti pitanje državljanstva.  S obzirom na najviši status koji u demokratskom svetu i pravu imaju ljudska prava i solobode, a koja mogu biti ugrožena ukoliko se u pregovorima ne razreši i pitanje državljanstva, trebalo bi primeniti načelo zaštite stečenih prava.  To podrazumeva isključenje bilo kakve redukcije ovih prava kojom bi se ova prava i slobode ugrozile.  Državljanima Srbije i Crne Gore koji su danas istovremeno i državljani SRJ trebalo bi omugćuti da zadrže republičko državljanstvo, kao ili da optiraju za jedno od republičkih državljanstava, s tim što bi se prvoj generaciji moglo omogućiti i dvojno državljanstvo.  Osim toga, svim državljanima jedne republike koji imaju prebivalište na teritoriji druge republike, ili su bračnim i porodičnim vezama upućeni i na republiku čije državljanstvo nemaju, trebalo bi omogućiti dvojno državljanstvo, pod uslovom da podnesu takav zahtev.  U slučaju dvojnog državljanstva bi se jedino pravo da se bira i bude biran kao i plaćanje poreza vezalo za republiku boravka.  Uspostavaljanje dogovora o slobodnoj pasoškoj zoni, odnosno pravo da se na teoritorijama Srbije i Crne Gore, a kasnije, možda i čitave bivše SFRJ, putuje, studira, leči, zapošljava itd. uz korišćenej ličnih dokumenata države boravka bilo bi neposredna zaštita ljudskih prava i sloboda i instrument podsticanja regionalne saradnje.  S toga bi ovakve mere trebalo da budu podsticane i podržane kako od lokalnih tako i međunarodnih organa i organizacija.

I iskustvo regulisanja odnosa izmedju SRJ i Makedonije ili Republike Srpske mogla bi da budu značjana.  Naime, odnosi sa Makedonijom regulisani su brojnim bilateralnim sporazumima.  Valja podsetiti da se Makedonija jedina od bivših republika SFRJ odvojila bez oružanog sukoba.  To je omogućilo da SRJ i njen novi sused imaju relativno dobre odnose, odnosno odnose koji su mnogo bolje od odnosa sa ostalim zemljama nastalim na nekadašnjoj teritororiji SFRJ (naravno, sa izuzetkom odnosa sa Republikom Srpskom).  Na primer, jedno vreme nakon razlaza građani su prelazili državnu granicu bez pasoša, ali je to bilo samo privremeno rešenje.  Naime, Sporazumom o regulisanju odnosa i unapređenju saradnje SRJ i RM od 8. aprila 1996. godine, strane ugovornice su se međusobno priznale.  Ovim sporazumom SRJ i RM obavezale su se da će se uzdržati od nametanja bilo kakvog sprečavanja u kretanju ljudi i roba između njihovih teritorija ili kroz teritoriju bilo koje strane do teritorije druge strane (član 6), kao i da će na osnovu reciprociteta ugovorom rešiti pitanje imovine pravnih i fizičkih lica (član 7).  Takođe, Sporazumom o trgovini između Savezne vlade SRJ i Vlade RM, od 4. septembra 1996. godine, strane ugovornice su, između ostalog, ukinule carinu za robe poreklom iz država strana ugovornica, vancarinske uvozne dažbine i sezonske dažbine (član 4).  Istog dana, Savezna vlada SRJ i Vlada RM potpisale su i Sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja kojom su se međusobno obavezale da će podsticati i stvarati povoljne uslove za ulagače druge strane ugovornice kako bi vršili ulaganja na njenoj teritoriji i dozvoljavati takva ulaganja u skladu sa svojim zakonima i propisima (član 2).  Strane ugovornice obavezale su se i da ovim ulaganjima obezbede nacionalni tretman i tretman najpovlašćenije nacije (član 3).

Sporazumom o trgovini između Savezne vlade SRJ i Vlade RM o ukidanju viza, od 3. jula 1997. godine, predviđeno je da državljani strana ugovornica mogu bez viza ulaziti na teritoriju države druge strane ugovornice na svim graničnim prelazima otvorenim za međunarodni saobraćaj i u njoj boraviti do 60 dana (čl.1).  Međutim, za duži boravak građana predviđena je viza (čl. 3).  Odredba iz člana 3. ovog ugovora značajna je, međutim, zbog toga što se govori o državljanima koji nameravaju da borave na teritoriji države druge strane ugovornice radi zaposlenja, obavljanja određene profesionalne delatnosti, školovanja, obavljanja specijalizacije ili naučnog istraživanja.

Takođe, treba istaći i Sporazum o socijalnom osiguranju od 29. decembra 2000. godine.  Ovaj sporazum primenjuje se na lica za koja važe ili su važili pravni propisi jedne ili obe države ugovornice i na druga lica koja prava izvode od ovih lica (čl. 3).  Posebno važna je odredba iz člana 6. prema kojoj se izjednačavaju pravne činjenice.  Taj član u celosti glasi: Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice obavljanje delatnosti koja donosi prihod, obavezno osiguranje ili druga činjenica ima pravno dejstvo na određeno davanje ostvareno prema njenim pravnim propisima, obavljanje određene delatnosti, obavezno osiguranje ili druga odgovarajuća činjenica u drugoj državi ugovornici proizvodi isto pravno dejstvo u prvoj državi ugovornici, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno.  Ovim sporazumom regulisana su posebno sledeća pitanja: bolesti i materinstva; starosti, invalidnosti i smrti; povreda na radu i profesionalnih bolesti; nezaposlenosti i pitanje dodatka na decu.

Odnos SRJ i Republike Srpske, entiteta u okviru Bosne i Hercegovine, kao što je već napred navedeno, u svemu predstavlja izuzetak.  Građani državnu granicu sa BiH prelaze samo uz ličnu kartu.  Medjutim, specifičnost odnosa između Republike Srpske i SRJ, dovodi do diskriminacije, jer ne postoji reciprocitet sa BiH pošto građani SRJ mogu sa ličnom kartom ući i u BiH, dok građani BiH iz Federacije moraju imati pasoš da bi ušli na teritoriju SRJ.

Sporazumom o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između SRJ i Republike Srpskeod 5.marta 2001.godine, predviđeno je da će učesnice u sporazumu posebno unapređivati saradnju u sledećim oblastima: privreda, planiranje, zakonodavstvo, privatizacija i denacionalizacija, nauka i tehnologija, obrazovanje, kultura i sport, zdravstvo i socijalna politika, turizam i zaštita okoline, informisanje, zaštita sloboda i prava građana, suzbijanje kriminala i odbrana.  Šta će sve ovo u praksi značiti ostaje da se vidi, ali pretpostavka je da će doći do sklapanja novih sporazuma.

U praksi je status državljana BiH (Republike Srpske) i Republike Makedonije dosta sličan.  Dakle, ono što je najvažnije mogu posedovati nepokretnosti u SRJ i mogu zasnovati radni odnos.

VI. ZAKLJUCNO RAZMATRANJE

Na osnovu iznetih činjenica može se konstatovati da:

  1. U najmanje verovatnoj varijanti, odnosno u slučaju opstanka zajedničke države u postojećoj formi i sadašnjim nadležnostima, postoji potreba izmene i dopune pojedinih odredaba i saveznih i republičkih zakona o državljanstvu.  Te promene bi trebalo da omoguce sledece:
    1. Savezni Zakon o državljanstvu (1996), sa izmenama iz 2001. mora da sadrži odredbe kojim se preciznije rešava sukob jugoslovenskog i republičkih zakonovstava po pitanju državljanstva (saveznog i republičkog), kao i sukob republičkih državljanstava;
    2. Zakonu o državljanstvu Crne Gore (1999), morao bi da pretrpi izvesne promene, kako bi se sprečila mogućnost sticanja crnogorskog državljanstva bez sticanja jugoslovenskog, odnosno potrebno je njegovo usaglašavanje sa saveznim propisima;
    3. Zakon o državljanstvu Socijalističke Republike Srbije (1979), treba u potpunosti zameniti novim zakonom koji bi na savremeni način rešio pitanje republičkog – srpskog državljanstva, ali uvažavajući pri tome i nove realitete na Kosovu, pa čak i Vojvodini.
    >
  2. U slučaju novog oblika jugoslovenske federacije zasnovanog na smanjenju broja nadležnosti, trebalo bi da pravni efekti državljanstva budu vezani, kao i do sada, za savezno državljanstvo.  To nalaže izmene sada važećih republičkih zakona o državljanstvu i usaglašavanje ovih zakona sa sadašnjim ili budućim saveznim zakonom o državljanstvu.  Postojeći Zakon u Srbiji mora u svakom slučaju biti zamenjem novim.
  3. U slučaju prestanka postojanja savezne države, do koje, prema sadašnjim procenama može doći bez primene sile i novih ratova, ugovori o razlazu i zakoni novonastalih država morali bi da sadrže odredbe o državljanstvu, uključujući i dvojnom državljanstvu.
    1. Regulisanja odnosa između državljana Srbije i Crne Gore mogli ba da bude uređeni po modelu međunarodnih ugovora koje je SRJ sklopila sa Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom ili po modelu koji je primenjen u Českoj i u Slovackoj po kojima je dvojno državljanstvo priznato svim Česima odnosno Slovacima, čija se prebivališta nalaze na teritoriji druge drzave.  U tom slučaju politička prava, kao sto je izborno, bi se vršila u državi u kojoj državljanin ima prebivalište, a vojna obaveza bi se izvršavala po izboru.
    2. Nijedan državljanin u slučaju raspada SRJ ne bi smeo da postane apatrid.
    3. Sloboda optiranja za jedno ili drugo državljanstvo bi morala da bude maksimalno otvorena.
    4. Pitanja imovinskih prava, prava iz socijalnog i zdravstvenog osiguranja i ostala stečena prava, kao i školovanja i školarina, bi bila jednako dostupna za građane obe drzave bez obzira na kojoj teritoriji ostvaruju ova prava.
    5. Posebni problem predstavlja Kosovo.  Državljanstvo stanovnika Kosova moglo bi da se reši uvođenjem "regionalnog državljanstva", odnosno državljanstva, kao i u slučaju Alandskih ostrva, za ljude koji žive na Kosovo uz otvaranje mogućnosti da oni koji slobodno iskažu svoju volju imaju pravo i na dvojno državljanstvo odnosno državljanstvo Kosova i Srbije.
    6. S obzirom na mogućnost da SRJ ipak za izvesno vreme opstane ali kao savez nezavinsih država Srbije, Crne Gore i Kosova, državljanstvo bi trebalo rešiti na ranije opisan način tzv. Komonvetskog državljanstva.
    >
>
PRILOG A: ZAKON O CRNOGORSKOM DRŽAVLJANSTVU
("Službeni list RCG", broj 41 od 2. XI 1999)
I – OSNOVNAODREDBA
Član 1.

GrаđаniRepublikeCrne Gore imаju crnogorsko držаvljаnstvo.

Crnogorsko držаvljаnstvo stiče se i prestаje pod uslovimа utvrđenim ovim zаkonom.

II – STICANJE CRNOGORSKOG DRŽAVLJANSTVA
Člаn 2.

Crnogorsko držаvljаnstvo stiče se:

  1. porijeklom,
  2. rođenjem nа teritoriji Republike Crne Gore,
  3. prijemom,
  4. po međunаrođnim ugovorimа.
>
1. Sticаnje crnogorskog držаvljаnstvа porijeklom
Člаn 3.

Crnogorsko držаvljаnstvo stiče porijeklom:

  1. dijete čijа su obа roditeljа u trenutku njegovog rođenjа crnogorski držаvljаni;
  2. dijete čiji je jedаn od roditeljа u trenutku njegovog rođenjа crnogorski držаvljаnin, а dijete je rođeno nа teritoriji Republike Crne Gore;
  3. dijete čiji je jedаn od roditeljа u trenutku njegovog rođenjа crnogorski držаvljаnin, а dijete je rođeno nа teritoriji druge republike člаnice ili druge držаve, аko roditelji sporаzumno odrede dа ono bude crnogorski držаvljаnin;
  4. dijete čiji je jedаn od roditeljа u trenutku njegovog rođenjа crnogorski držаvljаnin, а drugi je nepoznаt ili je nepoznаtog držаvljаnstvа ili je bez držаvljаnstvа, аko je dijete rođeno nа teritoriji Republike Crne Gore ili аko je rođeno nа teritoriji druge republike člаnice ili druge držаve pа ne stekne držаvljаnstvo te republike člаnice;
  5. dijete čiji je jedаn od roditeljа u trenutku njegovog rođenjа crnogorski držаvljаnin, а drugi je nepoznаt ili je nepoznаtog držаvljаnstvа ili je bez držаvljаnstvа, а dijete je rođeno u inostrаnstvu.
>
Člаn 4.

Dijete rođeno u inostrаnstvu čiji je jedаn od roditeljа u trenutku njegovog rođenjа crnogorski držаvljаnin, а drugi je držаvljаnin druge republike člаnice ili druge držаve, porijeklom stiče crnogorsko držаvljаnstvo, аko to roditelji sporаzumno odrede.

Ako se sporаzum iz stаvа 1 ovog člаnа ne postigne, dijete stiče crnogorsko držаvljаnstvo аko je upisаno u mаtičnu knjigu rođenih kojа se vodi nа teritoriji Republike Crne Gore, odnosno аko crnogorsko držаvljаnstvo imа roditelj koji dijete prijаvi kаo jugoslovenskog držаvljаninа nаdležnom diplomаtskom ili konzulаrnom predstаvništvu Sаvezne Republike Jugoslаvije i zаtrаži upis djetetа u mаtičnu knjigu jugoslovenskih držаvljаnа.

Člаn 5.

Crnogorsko držаvljаnstvo stiče porijeklom dijete rođeno u inostrаnstvu čiji je jedаn od roditeljа u trenutku rođenjа djetetа crnogorski držаvljаnin, а drugi je strаni držаvljаnin, аko do nаvršene 18. godine životа bude prijаvljeno kаo jugoslovenski držаvljаnin kod nаdležnog diplomаtskog ili konzulаrnog predstаvništvа Sаvezne Republike Jugoslаvije i аko podnese zаhtjev zа upis u mаtičnu knjigu jugoslovenskih držаvljаnа i mаtičnu knjigu crnogorskih držаvljаnа.

Ako je dijete stаrije od 14 godinа, zа sticаnje crnogorskog držаvljаnstvа u smislu stаvа 1 ovog člаnа potrebаn je i njegov pristаnаk.

Člаn 6.

Pod uslovom iz člаnа 5 stаv 1 ovog zаkonа, crnogorsko držаvljаnstvo stiče i lice stаrije od 18 godinа životа, аko do nаvršene 23. godine životа podnese zаhtjev zа upis u mаtičnu knjigu jugoslovenskih držаvljаnа i mаtičnu knjigu crnogorskih držаvljаnа.

Člаn 7.

Pod uslovimа iz čl. 3 do 6 ovog zаkonа, crnogorsko držаvljаnstvo stiče i usvojenik-strаnаc u slučаju potpunog usvojenjа.

2. Sticаnje crnogorskog držаvljаnstvа rođenjem nа teritoriji
Republike Crne Gore
Člаn 8.

Crnogorsko držаvljаnstvo stiče dijete rođeno ili nаđeno nа teritoriji Republike Crne Gore, аko su mu roditelji nepoznаti ili su nepoznаtog držаvljаnstvа ili su bez držаvljаnstvа.

Djetetu iz stаvа 1 ovog člаnа može prestаti crnogorsko držаvljаnstvo, аko se do nаvršene 18. godine životа utvrdi dа su mu roditelji držаvljаni druge republike člаnice ili druge držаve.

Djetetu iz stаvа 2 ovog člаnа crnogorsko držаvljаnstvo prestаje nа zаhtjev roditeljа dаnom dostаvljаnjа konаčnog rješenjа, pri čemu je zа dijete stаrije od 14 godinа potrebnа i njegovа sаglаsnost.

3. Sticаnje crnogoрskog držаvljаnstvа prijemom
Člаn 9.

U crnogorsko držаvljаnstvo može biti primljen držаvljаnin druge republike člаnice ili druge držаve koji je nаvršio 18 godinа životа i imа prebivаlište nа teрitoriji Republike Crne Gore nаjmаnje 10 godinа prije podnošenjа zаhtjevа zа prijem u držаvljаnstvo.

Držаvljаnin druge republike člаnice ili druge držаve koji je zаključio brаk sа crnogorskim držаvljаninom može biti primljen u crnogorsko držаvljаnstvo аko on to zаhtijevа, pod uslovom dа imа prebivаlište nа teрitoрiji Republike Crne Gore nаjmаnje pet godinа u kontinuitetu prije podnošenjа zаhtjevа zа prijem u držаvljаnstvo i аko nijesu ispunjeni uslovi iz stаvа 1 ovog člаnа.

Člаn 10.

Ako obа рoditeljа steknu crnogorsko držаvljаnstvo prijemom ili je crnogorsko držаvljаnstvo prijemom stekаo jedаn рoditelj, а drugi je to držаvljаnstvo imаo od rаnije, crnogoрsko držаvljаnstvo stiče i njihovo dijete mlаđe od 18 godinа.

Ako je crnogorsko držаvljаnstvo prijemom stekаo sаmo jedаn roditelj djetetа, а drugi nemа ovo držаvljаnstvo, crnogorsko držаvljаnstvo stiče i njihovo dijete mlаđe od 18 godinа, аko to zаhtijevа roditelj koji je primljen u crnogorsko držаvljаnstvo, а drugi je sа tim sаglаsаn.

Ako je dijete stаrije od 14 godinа, zа sticаnje crnogorskog držаvljаnstvа u smislu st. 1 i 2 ovog člаnа potrebnа je i njegovа sаglаsnost.

Člаn 11.

U slučаju nepotpunog usvojenjа, usvojenik koji nije nаvršio 18 godinа životа, а imа držаvljаnstvo druge republike člаnice ili druge držаve, može biti primljen u crnogorsko držаvljаnstvo nа zаhtjev usvojiocа koji je crnogorski držаvljаnin аko sа usvojiocem stаlno živi u Republici Crnoj Gori.

Ako je usvojenik stаriji od 14 godinа, zа prijem u crnogorsko držаvljаnstvo u smislu stаvа 1 ovog člаnа potрebnа je i njegovа sаglаsnost.

4. Sticаnje crnogorskog držаvljаnstvа po međunаrodnim ugovorima
Člаn 12.

Crnogorsko državljanstvo može se steći kаd se, nа osnovu potvrđenog međunаrodnog ugovorа, stekne jugoslovensko držаvljаnstvo po principu uzаjаmnosti.

III – PRESTANAK CRNOGORSKOG DRŽAVLjANSTVA
Člаn 13.

Crnogorsko državljanstvo prestaje:

  1. otpustom,
  2. odricаnjem,
  3. sticаnjem držаvljаnstvа druge republike člаnice ili druge držаve,
  • po međunаrodnim ugovorimа.
  • >
    1. Prestаnаk crnogorskog držаvljаnstvа otpustom
    Člаn 14.

    Otpustiće se iz crnogorskog držаvljаnstvа lice koje ispunjаvа uslove zа otpust iz jugoslovenskog držаvljаnstvа propisаne sаveznim zаkonom.

    2. Prestаnаk crnogorskog držаvljаnstvа odricаnjem
    Člаn 15.

    Crnogorski držаvljаnin koji stаlno živi u inostраnstvu može se odreći crnogorskog držаvljаnstvа, аko ispunjаvа uslove zа odricаnje od jugoslovenskog držаvljаnstvа propisаne sаveznim zаkonom.

    3. Prestаnаk crnogorskog držаvljаnstvа rаdi sticаnjа drugog držаvljаnstvа
    Člаn 16.

    Crnogorsko držаvljаnstvo prestаje crnogorskom držаvljаninu аko stekne držаvljаnstvo druge republike člаnice ili druge držаve.

    Člаn 17.

    Ako po člаnu 16 ovog zаkonа crnogorsko držаvljаnstvo prestаje obojici рoditeljа ili аko prestаje jednom рoditelju, а drugi nemа ovo držаvljаnstvo, crnogorsko držаvljаnstvo prestаje i njihovom detetu mlаđem od 18 godinа.

    Ako crnogorsko držаvljаnstvo  prestаje jednom рoditelju, а drugi imа ovo držаvljаnstvo, crnogorsko držаvljаnstvo prestаje i njihovom djetetu mlаđem od 18 godinа аko to zаhtijevа roditelj kome prestаje ovo držаvljаnstvo, а drugi je sа tim sаglаsаn.

    Ako je dijete stаrije od 14 godinа, zа prestаnаk crnogorskog držаvljаnstva u smislu st.1 i 2 ovog člаnа potrebаn je i njegov pristаnаk.

    4. Prestаnаk crnogorskog držаvljаnstva po međunаrodnim ugovorimа
    Člаn 18.

    Crnogorskom držаvljаninu kome prestаne jugoslovensko držаvljаnstvo po međunаrodnim ugovorimа istovremeno prestаje i crnogorsko držаvljаnstvo.

    IV – POSTUPAK ZA STICANJE I PRESTANAK CRNOGORSKOG DRŽAVLjANSTVA
    Člаn 19.

    O zаhtjevu zа sticаnje i prestаnаk crnogorskog držаvljаnstva odlučuje ministаrstvo nаdležno zа unutrаšnje poslove.

    Člаn 20.

    Ako se postupаk zа sticаnje ili prestаnаk crnogorskog držаvljаnstva, pokrenut nа zаhtjev strаnke, ne može nаstаviti ili okončаti bez preduzimаnjа određene rаdnje od strаne podnosiocа zаhtjevа, smаtrа se dа je zаhtjev povučen аko i pored upozorenjа ministаrstvа nаdležnog zа unutrаšnje poslove podnosilаc zаhtjevа u dаtom roku ne izvrši rаdnju kojа je potрebnа zа nаstаvаk ili okončаnje postupkа ili аko se zboг neрreduzimаnjа ove rаdnje može zаključiti dа više nije zаinteresovаn zа nаstаvаk postupkа.

    Iz rаzlogа nаvedenih u stаvu 1. ovog člаnа, postupаk se ne može obustаviti prije istekа tri mjesecа od dаnа upozorenjа.

    Člаn 21.

    Rješenje o sticаnju crnogorskog držаvljаnstva i rješenje o otpustu iz crnogorskog držаvljаnstva dostаvljа se sаglаsno prаvilimа o obаveznom ličnom dostаvljаnju.

    Kаo dаn sticаnjа crnogorskog držаvljаnstva prijemom i kаo dаn otpustа iz crnogorskog držаvljаnstvа smаtrа se dаn kаdа je rješenje dostаvljeno podnosiocu zаhtjevа.

    Izvod iz rješenjа o prijemu u crnoгosko držаvljаnstvo i otpustu iz crnogorskog držаvljаnstvа objаvljuje se u "Službenom listu Republike Crne Gore".

    V – PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
    Člаn 22.

    Crnogorskim držаvljаninom smаtrа se lice koje je imаlo držаvljаnstvo Republike Crne Gore nа dаn stupаnjа nа snаgu ovog zаkonа.

    Člаn 23.

    Ako neko lice nije upisаno u evidenciju o državljanima Republike Crne Gore vođenu po dosаdаšnjim propisimа ili su kаo držаvljаni Republike Crne Gore upisаni u evidencije bivših republikа SFRJ i republikа člаnicа Sаvezne Republike Jugoslаvije, ministаrstvo nаdležno zа unutrаšnje poslove utvrdiće držаvljаnstvo tih licа nа njihov pismeni zаhtjev.

    Upis državljanstva iz stаvа 1 ovog člаnа izvršiće se u dosаdаšnje evidencije o državljanstvu.

    Člаn 24.

    Ministаrstvo nаdležno zа unutrаšnje poslove i Ministаrstvo nаdležno zа poslove uprаve donijeće propise o vođenju evidencije o sticаnju i prestаnku cronogorskog držljаnstvа, zаključivаnju i čuvаnju evidencijа o držаvljаnstvu vođenih po dosаdаšnjim propisimа u roku od 90 dаnа od dаnа stupаnjа nа snаgu ovog zаkonа.

    Člаn 25.

    Stupаnjem nа snаgu ovog zаkonа prestаje dа vаži Zаkon o držаvljаnstvu Socijаlističke Republike Crne Gore ("Službeni list SRCG", br. 26/75).

    Člаn 26.

    Ovаj zаkon stupа nа snаgu osmog dаnа od dаnа objаvljivаnjа u "Službenom listu Republike Crne Gore".

    PRILOG B:
    ZAKON O DRŽAVLJANSTVU SOCIJALISTICKE REPUBLIKE SRBIJE
    ("Službeni glasnik SRS", br. 45 od 20. X 1979, 13 od 9. IV 1983)
    I. OSNOVNE ODREDBE
    Član 1.

    Građani Socijalističke Republike Srbije imaju državljanstvo Socijalističke Republike Srbije.

    Član 2.

    Državljanin Socijalističke Republike Srbije istovremeno je i državljanin Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

    Član 3.

    Državljanin druge republike u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu: državljanin druge republike) ima na teritoriji Socijalističke Republike Srbije ista prava i dužnosti kao i državljanin Socijalističke Republike Srbije.

    II. STICANJE DRŽAVLJANSTVA SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE SRBIJE
    Član 4.

    Državljanstvo Socijalističke Republike Srbije stiče se:

    1. poreklom,
    2. rođenjem na teritoriji Socijalističke Republike Srbije,
    3. prijemom državljanina druge republike u državljanstvo Socijalističke Republike Srbije,
    4. prirođenjem,
    5. po međunarodnim ugovorima.
    >
    1. Sticanje državljanstva poreklom
    Član 5.

    Poreklom stiče državljanstvo Socijalističke Republike Srbije dete:

    1. čija su oba roditelja u času rođenja deteta državljani Socijalističke Republike Srbije,
    2. čiji je jedan roditelj u času rođenja deteta državljanin Socijalističke Republike Srbije, a ono je rođeno na teritoriji Socijalističke Republike Srbije, ako roditelji sporazumno ne odrede da dete bude državljanin druge republike,
    3. čiji je jedan roditelj u času rođenja deteta državljanin Socijalističke Republike Srbije, a dete je rođeno na teritoriji druge republike, ako roditelji sporazumno odrede da ono bude državljanin Socijalističke Republike Srbije,
    4. čiji je jedan roditelj u trenutku rođenja deteta državljanin Socijalističke Republike Srbije, a drugi strani državljanin ili lice bez državljanstva, ili nepoznatog državljanstva, ako je rođeno na teritoriji Socijalističke Republike Srbije.
    5. čiji je jedan roditelj državljanin Socijalističke Republike Srbije, a drugi strani državljanin ili lice bez državljanstva, ili nepoznatog državljanstva a dete je rođeno u inostranstvu, ako ga jedan roditelj do navršene 18. godine života prijavi za upis kao državljanina Socijalističke Republike Srbije kod nadležnog organa u Socijalističkoj Republici Srbiji ili inostranstvu, ili ako se do navršene 18. godine života stalno nastani u Socijalističkoj Republici Srbiji, odnosno na teritoriji druge republike, a po propisima te republike nije steklo njeno državljanstvo,
    6. čiji je jedan roditelj u času rođenja deteta državljanin Socijalističke Republike Srbije a drugi nije poznat.
    >

    Državljanstvo Socijalističke Republike Srbije stiče i dete čiji je jedan roditelj državljanin Socijalističke Republike Srbije a dete je rođeno u inostranstvu, i ako ne ispunjava neki uslov iz tačke 5. ovog člana, ako bi dete ostalo bez republičkog državljanstva.

    Dete koje stiče državljanstvo Socijalističke Republike Srbije po stavu 1. tački 5. i stavu 2. ovog člana smatra se državljaninom Socijalističke Republike Srbije od časa rođenja.

    2. Sticanje državljanstva rođenjem na teritoriji
    Socijalističke Republike Srbije
    Član 6.

    Državljanstvo Socijalističke Republike Srbije stiče dete rođeno ili nađeno na teritoriji Socijalističke Republike Srbije čija su oba roditelja nepoznata, ili su nepoznatog državljanstva, ili su bez državljanstva. Detetu će prestati državljanstvo Socijalističke Republike Srbije ako se do navršene 14. godine života utvrdi da su mu roditelji strani državljani.

    Dete rođeno ili nađeno na teritoriji Socijalističke Republike Srbije od roditelja koji imaju različito republičko državljanstvo, stiče državljanstvo Socijalističke Republike Srbije, ako roditelji sporazumno ne odrede da dete stekne republičko državljanstvo republike čije državljanstvo ima jedan od roditelja.

    3. Sticanje državljanstva prijemom državljanina druge republike
    u državljanstvo Socijalističke Republike Srbije
    Član 7.

    Državljanstvo Socijalističke Republike Srbije stiče državljanin druge republike ukoliko podnese zahtev za prijem u državljanstvo i ako ispunjava sledeće uslove:

    1. da je navršio 18 godina života,
    2. da u vreme podnošenja zahteva ima prebivalište na teritoriji Socijalističke Republike Srbije.
    >

    Državljanin druge republike koji je u braku sa državljaninom Socijalističke Republike Srbije može biti primljen u državljanstvo Socijalističke Republike Srbije i ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana.

    Član 8.

    Ako su državljanstvo Socijalističke Republike Srbije, prijemom iz državljanstva druge republike, stekla oba roditelja ili jedan od njih, državljanstvo Socijalističke Republike Srbije stiče i njihovo dete mlađe od 18 godina.

    Ako je državljanstvo Socijalističke Republike Srbije stekao jedan roditelj, a drugi je državljanin druge republike, državljanstvo Socijalističke Republike Srbije stiče dete mlađe od 18 godina, ako se o tome roditelji sporazumeju.

    Državljanin Socijalističke Republike Srbije može tražiti prijem u državljanstvo Socijalističke Republike Srbije maloletnog usvojenika i ako nisu ispunjeni uslovi iz člana 7. stav 1. tačka 2.

    Ako je dete starije od 14 godina za sticanje državljanstva po st. 1, 2. i 3. ovog člana potreban je i pristanak deteta.

    O prijemu u državljanstvo Socijalističke Republike Srbije državljanina druge republike po čl. 7. i 8.ovog zakona, Republički sekretarijat za unutrašnje poslove obavestiće nadležni organ uprave one republike čiji je državljanin bilo lice koje je primljeno u državljanstvo Socijalističke Republike Srbije.

    4. Sticanje državljanstva prirođenjem
    Član 9.

    Prirođenjem može steći državljanstvo Socijalističke Republike Srbije stranac koji je podneo zahtev za prijem u državljanstvo Socijalističke Republike Srbije ako ispunjava sledeće uslove:

    1. da je navršio 18 godina života,
    2. da je do podnošenja zahteva boravio tri godine neprekidno na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije,
    3. da se iz njegovog vladanja može zaključiti da će biti lojalan građanin Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije,
    4. da ima otpust iz dosadašnjeg državljanstva ili da podnese dokaz da će otpust dobiti, ako bude primljen u državljanstvo Socijalističke Republike Srbije.
    >

    Smatraće se da je uslov iz tačke 4. stava 1. ovog člana ispunjen ako je lice koje je podnelo zahtev bez državljanstva ili će ga po zakonu zemlje čiji je državljanin izgubiti samim prirođenjem.

    Ako strana država ne dopušta otpust ili za otpust postavlja uslove koji se ne mogu ispuniti dovoljna je izjava lica koje je podnelo zahtev da se u slučaju sticanja državljanstva Socijalističke Republike Srbije odriče stranog državljanstva.

    U rešenju kojim se odbija zahtev za sticanje državljanstva Socijalističke Republike Srbije prirođenjem ne moraju se navesti razlozi kojima se nadležni organ rukovodio pri donošenju rešenja.

    Član 10.

    Iseljenik iz Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i član njegove porodice prirođenjem mogu steći državljanstvo Socijalističke Republike Srbije i ako ne ispunjavaju uslove iz člana 9. stav 1. tač. 2. i 4. ovog zakona.

    Stranac koji je zaključio brak sa državljaninom Socijalističke Republike Srbije ili državljaninom druge republike može prirođenjem steći državljanstvo Socijalističke Republike Srbije i ako ne ispunjava uslove iz člana 9. stav 1. tač. 1, 2. i 4. ovog zakona.

    Državljanin Socijalističke Republike Srbije može za maloletnog usvojenika tražiti državljanstvo Socijalističke Republike Srbije prirođenjem i ako nisu ispunjeni uslovi iz člana 9. ovog zakona. Ako je usvojenik stariji od 14 godina potreban je i njegov pristanak.

    Član 11.

    Stranac čiji bi prijem u državljanstvo Socijalističke Republike Srbije predstavljao interes za Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju može prirođenjem steći državljanstvo Socijalističke Republike Srbije ako je podneo zahtev za prijem u državljanstvo Socijalističke Republike Srbije i ako ne ispunjava uslove iz člana 9. stav 1. tač. 2. i 4. ovog zakona.

    Član 12.

    Ako su oba roditelja prirođenjem stekla državljanstvo Socijalističke Republike Srbije, državljanstvo Socijalističke Republike Srbije stiče i njihovo dete mlađe od 18 godina.

    Ako je prirođenjem jedan roditelj stekao državljanstvo Socijalističke Republike Srbije, državljanstvo Socijalističke Republike Srbije stiče i njegovo dete mlađe od 18 godina, ako to ovaj roditelj zahteva i ako dete živi u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

    Ako je prirođenjem jedan od roditelja stekao državljanstvo Socijalističke Republike Srbije, državljanstvo Socijalističke Republike Srbije stiče i njegovo dete mlađe od 18 godina kad to oba roditelja zahtevaju, bez obzira gde dete živi.

    Ako je dete navršilo 14 godina života za sticanje državljanstva po st. 1–3. ovog člana potreban je pristanak deteta.

    Član 13.

    Lice koje je prirođenjem steklo državljanstvo Socijalističke Republike Srbije postaje državljanin Socijalističke Republike Srbije danom uručenja rešenja o sticanju državljanstva.

    III. PRESTANAK DRŽAVLJANSTVA
    SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE SRBIJE
    Član 14.

    Državljanstvo Socijalističke Republike Srbije prestaje:

    1. sticanjem državljanstva druge republike,
    2. otpustom,
    3. odricanjem,
    4. oduzimanjem,
    5. po međunarodnim ugovorima.
    >
    1. Prestanak državljanstva sticanjem državljanstva druge republike
    Član 15.

    Državljaninu Socijalističke Republike Srbije prestaje državljanstvo Socijalističke Republike Srbije, ako na osnovu njegovog zahteva bude primljen u državljanstvo druge republike.

    Državljanstvo Socijalističke Republike Srbije po stavu 1. ovog člana prestaje i detetu mlađem od 18 godina života, ako su državljanstvo Socijalističke Republike Srbije izgubila oba roditelja, ili jedan od njih ako se drugi roditelj s tim saglasi.

    Odredba stava 2. ovog člana odnosi se i na maloletnog usvojenika.

    Ako je dete starije od 14 godina za prestanak državljanstva po st. 2. i 3. ovog člana potreban je pristanak deteta.

    Državljanstvo Socijalističke Republike Srbije prestaje danom uručenja rešenja o sticanju državljanstva druge republike.

    2. Prestanak državljanstva otpustom
    Član 16.

    Otpust iz državljanstva Socijalističke Republike Srbije radi sticanja stranog državljanstva, daće se licu koje je podnelo zahtev za otpust, a ispunjava sledeće uslove:

    1. da je navršilo 18 godina života,
    2. da nema smetnji u pogledu vojne obaveze,
    3. da je izmirio dužne doprinose, poreze i druge obaveze prema društveno-političkim zajednicama, organizacijama udruženog rada i drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji,
    4. da je regulisalo obavezu iz socijalnog osiguranja i radnog odnosa,
    5. da je regulisalo imovinsko-pravno obaveze iz bračnog odnosa i odnosa roditelja i dece prema licima koja žive u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji,
    6. da se protiv njega u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ne vodi krivični postupak zbog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, ili ako je u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji osuđeno na kaznu zatvora, dok tu kaznu nije izdržalo,
    7. da ima strano državljanstvo ili da je dokazalo da će biti primljeno u strano državljanstvo.
    >

    Organ iz člana 24. ovog zakona odbiće zahtev za otpust iz državljanstva Socijalističke Republike Srbije i kad su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana ako to zahtevaju razlozi bezbednosti ili drugi posebni interesi zemlje, ili ako to nalažu razlozi reciprociteta ili drugi razlozi iz odnosa sa stranom državom.

    U rešenju kojim se odbija zahtev za otpust iz državljanstva Socijalističke Republike Srbije po stavu 2. ovog člana ne moraju se navesti razlozi kojima se nadležni organ rukovodio pri donošenju rešenja.

    Licu koje se otpušta iz državljanstva Socijalističke Republike Srbije prestaje državljanstvo danom uručenja rešenja o otpustu iz državljanstva Socijalističke Republike Srbije.

    Član 17.

    Rešenje o otpustu iz državljanstva Socijalističke Republike Srbije gubi važnost i biće stavljeno van snage ako lice koje je dobilo otpust, u roku od jedne godine od dana donošenja rešenja, ne stekne državljanstvo strane države, a nastavi da živi u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

    Rešenje o otpustu može biti stavljeno van snage na zahtev lica koje je dobilo otpust i iselilo se iz Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ako ono u roku od jedne godine od dana iseljenja nije steklo strano državljanstvo, a o tome je u roku od tri meseca po isteku roka od jedne godine obavestilo diplomatsko ili konzularno predstavništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u inostranstvu ili organ iz člana 24. ovog zakona.

    Član 18.

    Detetu do navršene 18. godine života prestaje državljanstvo Socijalističke Republike Srbije na zahtev oba roditelja kojima je državljanstvo Socijalističke Republike Srbije prestalo otpustom, ili ako je državljanstvo Socijalističke Republike Srbije prestalo na taj način jednom od roditelja, a drugi roditelj je strani državljanin.

    Detetu koje stalno živi u inostranstvu, čiji je jedan roditelj stranac, može se izuzetno odobriti otpust iz državljanstva Socijalističke Republike Srbije, ako je dete dodeljeno na čuvanje, vaspitavanje i izdržavanje roditelju koji je stranac i ako se sa otpustom deteta saglasi roditelj koji je državljanin Socijalističke Republike Srbije.

    Za prestanak državljanstva Socijalističke Republike Srbije, po st. 1. i 2. ovog člana potreban je i pristanak deteta, ako je ono navršilo 14 godina života.

    3. Prestanak državljanstva odricanjem
    Član 19.

    Punoletni državljanin Socijalističke Republike Srbije koji je rođen i živi u inostranstvu a ima i strano državljanstvo, može se do navršene 25. godine života odreći državljanstva Socijalističke Republike Srbije.

    Pravo na odricanje od državljanstva Socijalističke Republike Srbije ima i punoletni državljanin Socijalističke Republike Srbije koji je rođen u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, stalno živi u inostranstvu, a ima i strano državljanstvo, kao i lice iz stava 1. ovog člana posle navršene 25. godine života:

    1. ako se protiv njega u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ne vodi krivični postupak zbog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, ili ako je u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji osuđen na kaznu zatvora pa je tu kaznu izdržao,
    2. ako je regulisao svoje imovinsko-pravne obaveze iz bračnog odnosa i odnosa roditelja i dece prema licima koja žive u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji,
    3. ako je izmirio dužne doprinose, poreze i druge obaveze prema društveno-političkim zajednicama, organizacijama udruženog rada i drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
    >

    Izjava o odricanju od državljanstva Socijalističke Republike Srbije podnosi se diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u inostranstvu ili organu iz člana 24. ovog zakona.

    Licu, čiju izjavu o odricanju od državljanstva Socijalističke Republike Srbije uvaži organ iz člana 24. ovog zakona, prestaje državljanstvo danom podnošenja izjave i o tome se donosi posebno rešenje.

    Član 20.

    Detetu do navršene 18. godine života prestaje državljanstvo Socijalističke Republike Srbije na zahtev oba roditelja kojima je državljanstvo Socijalističke Republike Srbije prestalo odricanjem, ili na zahtev roditelja kome je državljanstvo Socijalističke Republike Srbije prestalo odricanjem, ako je drugi roditelj strani državljanin. Za dete, koje je navršilo 14 godina života, potreban je pristanak deteta.

    4. Prestanak državljanstva oduzimanjem
    Član 21.

    Državljaninu Socijalističke Republike Srbije koji je odsutan iz Socijalistčke Federativne Republike Jugoslavije, a ima i strano državljanstvo, oduzima se državljanstvo ako su ispunjeni uslovi za oduzimanje državljanstva prema odredbama saveznog zakona.

    IV. PONOVNO STICANJE DRŽAVLJANSTVA
    Član 22.

    Lice kome je kao maloletnom prestalo državljanstvo Socijalističke Republike Srbije po članu 18. ili 20. ovog zakona stiče ga ponovo ako se do navršene 25. godine života stalno nastani u Socijalističkoj Republici Srbiji i podnese zahtev za ponovno sticanje državljanstva.

    V. ZAJEDNIČKE ODREDBE
    Član 23.

    Zahtev za sticanje i prestanak državljanstva Socijalističke Republike Srbije podnosi se opštinskom organu unutrašnjih poslova po mestu prebivališta podnosioca zahteva, a ukoliko podnosilac zahteva stalno živi ili boravi u inostranstvu duže od 60 dana – diplomatsko-konzularnom predstavništvu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u inostranstvu.

    Strani državljani koji imaju privremeni boravak ili su stalno nastanjeni u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji zahtev za prijem u državljanstvo Socijalističke Republike Srbije podnose opštinskom organu unutrašnjih poslova po mestu privremenog boravka ili stalnog nastanjenja.

    Podnosioci zahteva iz st. 1. i 2. ovog člana dužni su da prilože dokaze da ispunjavaju uslove iz člana 9. stav 1. tač. 1, 2. i 4. i člana 16. stav 1. tač. 1, 3, 4. i 7. kao i dokaz da se protiv njih u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ne vodi krivični postupak zbog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.*

    Opštinski organ za unutrašnje poslove iz st. 1. i 2. ovog člana i diplomatsko-konzularno predstavništvo Socijalističke Federativne Republike           Jugoslavije u inostranstvu iz stava 1. ovog člana, dužni su da zahtev podnosioca dostave odmah, najkasnije u roku od sedam dana Republičkom sekretarijatu za unutrašnje poslove.*

    Za lica sa teritorije socijalističke autonomne pokrajine, zahtev podnosioca, opštinski organ za unutrašnje poslove dostavlja Republičkom sekretarijatu za unutrašnje poslove, preko pokrajinskog sekretarijata za unutrašnje poslove.*

    * "Službeni glasnik SRS", broj 13/83.

    Član 24

    O sticanju i prestanku državljanstva Socijalističke Republike Srbije odlučuje Republički sekretarijat za unutrašnje poslove a za lica odnosno državljane sa teritorije socijalističke autonomne pokrajine, Republički sekretarijat odlučuje po prethodno pribavljenom mišljenju pokrajinskog sekretarijata za unutrašnje poslove.*

    * "Službeni glasnik SRS", broj 13/83.

    Član 25.

    Evidenciju o sticanju i prestanku državljanstva Socijalističke Republike Srbije vodi Republički sekretarijat za unutrašnje poslove.

    Za lica sa teritorije socijalističke autonomne pokrajine, evidencije iz stava 1. ovog člana vodi i pokrajinski sekretarijat za unutrašnje poslove.

    Član 26.

    Evidencije o državljanima Socijalističke Republike Srbije, državljanima drugih socijalističkih republika i državljanima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, koji su upisani u matične knjige rođenih na teritoriji Socijalističke Republike Srbije, vode se u matičnim knjigama rođenih kod opštinskog organa uprave koji vodi matične knjige, a za državljane koji nisu rođeni na teritoriji Socijalističke Republike Srbije i nisu upisani u evidencije državljana drugih socijalističkih republika, kao i za lica primljena u državljanstvo Socijalističke Republike Srbije iz državljanstva drugih socijalističkih republika, a koja nisu rođena na teritoriji Socijalističke Republike Srbije, evidencije se vode u knjigama državljana kod opštinskog organa uprave koji vodi matične knjige nadležnog po mestu prebivališta državljanina.*

    Ako državljanin socijalističke republike i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije nije upisan u evidencije o državljanima, opštinski organ uprave koji vodi matične knjige, nadležan po mestu prebivališta državljanina, utvrdiće za njega državljanstvo socijalističke republike i sprovesti postupak u vezi sa upisom te činjenice u evidencije o državljanima socijalističke republike i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.*

    Uverenje o državljanstvu socijalističke republike i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije izdaje opštinski organ uprave koji vodi evidenciju državljana.*

    Uverenju o državljanstvu socijalističke republike upisuje se istovremeno i državljanstvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.*

    * "Službeni glasnik RS", broj 13/83.

    Član 27.

    Brisan je (vidi član 4. Zakona – 13/83-815).

    VI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
    Član 28.

    Državljaninom Socijalističke Republike Srbije smatra se lice koje je imalo ovo državljanstvo na dan stupanja na snagu ovog zakona, a ukoliko ovo državljanstvo nije regulisano isto će se utvrditi po odredbama ovog zakona.

    Član 29.

    Ovlašćuje se Republički sekretarijat za unutrašnje poslove da propiše način vođenja evidencije o državljanstvu, obrasce za vođenje evidencija, kao i obrazac uverenja o državljanstvu.

    Član 30.

    Ovaj zakon primenjuje se na osnovu člana 300. stav 1. tačka 1. Ustava Socijalističke Republike Srbije jedinstveno na celoj teritoriji Republike.

    Član 31.

    Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o državljanstvu Socijalističke Republike Srbije ("Službeni glasnik SRS", broj 13/65).

    PRILOG C
    Zakon o Jugoslovenskom državljanstvu
    ЗАКОН
    О ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ДРЖАВЉАНСТВУ

    "Службени лист СРЈ", бр. 33 од 19. VII 1996, 9 од 2. III 2001.

    I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
    Члан 1.

    Југословенско држављанство стиче се и престаје под условима утврђеним овим законом.

    Члан 2.

    Југословенско држављанство стиче се:

    1) пореклом;

    2) рођењем на територији Југославије;

    3) пријемом;

    4) по међународним уговорима.

    Члан 3.

    Југословенско држављанство престаје:

    1) отпустом;

    2) одрицањем;

    3) по међународним уговорима.

    Члан 4.

    Југословенски држављанин који има и држављанство стране државе сматра се југословенским држављанином кад се налази на територији Савезне Републике Југославије (у даљем тексту: Југославија).

    Члан 5.

    (1) Југословенском држављанину престаје држављанство републике чланице престанком југословенског држављанства, а странац стиче држављанство републике чланице стицањем југословенског држављанства.

    (2) Држављанин републике чланице има на територији друге републике чланице иста права и дужности као и њени држављани.

    Члан 6.

    (1) Југословенско држављанство доказује се изводом из матичне књиге рођених или изводом из матичне књиге југословенских држављана.

    (2) Лице рођено у иностранству и лице које је као странац, у складу са овим законом примљено у југословенско држављанство, југословенско држављанство доказује изводом из матичне књиге југословенских држављана.

    (3) У иностранству југословенско држављанство доказује се изводом из матичне књиге рођених или изводом из матичне књиге југословенских држављана или важећом путном исправом југословенског држављанина.

    II. СТИЦАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРЖАВЉАНСТВА
    1. Стицање држављанства пореклом
    Члан 7.

    Југословенско држављанство стиче пореклом:

    1) дете чија су оба родитеља у тренутку његовог рођења југословенски држављани;

    2) дете рођено у Југославији, чији је један од родитеља у тренутку рођења детета југословенски држављанин;

    3) дете рођено у иностранству, чији је један од родитеља у тренутку рођења детета југословенски држављанин, а други је непознат или непознатог држављанства или без држављанства.

    Члан 8.

    (1) Југословенско држављанство стиче пореклом дете рођено у иностранству, чији је један од родитеља у тренутку рођења детета југословенски држављанин, а други је страни држављанин, ако до навршене 18. године живота буде пријављено као југословенски држављанин код надлежног дипломатског или конзуларног представништва Југославије и ако поднесе захтев за упис у матичну књигу југословенских држављана.

    (2) Захтев за упис детета у матичну књигу југословенских држављана може поднети родитељ који је југословенски држављанин. Ако је дете под старатељством, пријаву може поднети старалац. Ако је дете старије од 14 година, потребна је и његова сагласност.

    (3) Ако дете рођено у иностранству, чији је један од родитеља у тренутку његовог рођења југословенски држављанин, остане без држављанства, стиче југословенско држављанство и ако није пријављено као југословенски држављанин, односно уписано у матичну књигу југословенских држављана у смислу става 1. овог члана.

    Члан 9.

    (1) Под условима из члана 8. став 1. овог закона, југословенско држављанство стиче и лице старије од 18 година живота ако до навршене 23. године живота поднесе захтев за упис у матичну књигу југословенских држављана.

    (2) Захтев из става 1. овог члана подноси се органу надлежном за вођење матичне књиге југословенских држављана.

    Члан 10.

    (1) Под условима из чл. 7, 8. и 9. овог закона, југословенско држављанство стиче и усвојеник – странац, у случају потпуног усвојења.

    (2) Захтев за упис усвојеника странца у матичну књигу југословенских држављана подноси усвојилац – југословенски држављанин.

    (3) Захтев из става 2. овог члана може поднети усвојеник старији од 18 година живота до навршене 23. године живота.

    2. Стицање држављанства рођењем на територији Југославије
    Члан 11.

    (1) Дете рођено или нађено на територији Југославије (нахоче) стиче југословенско држављанство рођењем ако су му оба родитеља непозната или непознатог држављанства или без држављанства.

    (2) Детету из става 1. овог члана може престати југословенско држављанство ако се до навршене 18. године живота утврди да су му оба родитеља страни држављани. Држављанство му престаје на захтев родитеља даном достављања решења.

    (3) Ако је дете старије од 14 година, за престанак југословенског држављанства потребна је и његова сагласност.

    3. Стицање држављанства пријемом
    Члан 12.

    (1) Странац коме је, сходно прописима о кретању и боравку странаца, одобрено стално настањење у Југославији може бити, на свој захтев, примљен у југословенско држављанство под условом:

    1) да је навршио 18 година живота;*

    2) да има отпуст из страног држављанства или да поднесе доказ да ће отпуст добити ако буде примљен у југословенско држављанство;

    3) да у месту сталног настањења има запослење или други извор средстава за своје издржавање и издржавање чланова своје породице;

    4) да у Југославији није кажњаван казном затвора за кривично дело које га чини неподобним за пријем у југословенско држављанство;

    5) да се из његовог понашања може закључити да ће поштовати правни поредак Југославије.*

    (2) Услов из тачке 2. става 1. овог члана испуњен је ако је захтев поднело лице без држављанства или лице које пружи доказ да ће по закону земље чији је држављанин изгубити држављанство пријемом у југословенско држављанство.

    (3) Ако страна држава не дозвољава отпуст из држављанства или за отпуст поставља услове које странац не може испунити без битне штете по његову егзистенцију и егзистенцију његове породице, услов из става 1. тачка 2. овог члана испуњен је ако подносилац захтева да изјаву да се одриче страног држављанства ако стекне југословенско држављанство.

    * "Службени лист СРЈ", број 9/2001.

    Члан 12а.*

    Странац који је у браку са југословенским држављанином најмање три године и коме је одобрено стално настањење у Југославији, може бити примљен у југословенско држављанство ако не постоји нека од сметњи из члана 12. став 1. тач. 4. и 5. овог закона.

    * "Службени лист СРЈ", број 9/2001.

    Члан 13.

    Југословенски исељеник и члан његове породице могу бити примљени у југословенско држављанство ако испуњавају услове из члана 12. став 1. тач. 4. и 5. овог закона.

    Члан 14.

    (1) У југословенско држављанство може бити примљен и странац који нема отпуст из страног држављанства, без обзира на то да ли му је одобрено стално настањење у Југославији и да ли има запослење или други извор средстава за издржавање, ако његов пријем у југословенско држављанство изискују међународни и други интереси Југославије, ако има нарочитих заслуга за Југославију или ако је то неопходно из научних, економских, културних, националних или сличних разлога.

    (2) О пријему у југословенско држављанство из става 1. овог члана одлучује Савезна влада.

    Члан 15.

    (1) Ако оба родитеља стекну југословенско држављанство пријемом, на њихов захтев југословенско држављанство стиче и њихово дете које није навршило 18 година живота.

    (2) Ако један од родитеља стекне југословенско држављанство пријемом, на захтев тог родитеља југословенско држављанство може стећи и његово дете које није навршило 18 година живота ако с тим родитељем живи у Југославији.

    (3) Уз захтев из става 2. овог члана подноси се сагласност другог родитеља. Сагласност другог родитеља не подноси се ако је тај родитељ лице без држављанства.

    (4) Ако други родитељ не да сагласност за пријем детета у југословенско држављанство, сагласност даје надлежни орган старатељства.

    (5) Ако је дете старије од 14 година, за пријем у југословенско држављанство потребна је и његова сагласност.

    Члан 16.

    (1) У случају непотпуног усвојења усвојеник странац који није навршио 18 година живота може на захтев усвојиоца који је југословенски држављанин стећи југословенско држављанство ако са усвојиоцем стално живи у Југославији.

    (2) Ако је усвојеник старији од 14 година, за пријем у југословенско држављанство потребна је и његова сагласност.

    Члан 17.

    (1) Орган који је донео решење о пријему у југословенско држављанство може поништити то решење ако се утврди да је пријем у југословенско држављанство извршен на основу лажне изјаве или намерног прикривања битних чињеница или околности које су утицале на доношење одлуке.

    (2) Ако је то у интересу детета, поништење решења из разлога из става 1. овог члана не мора обухватити дете до навршене 18. године живота које је пријемом стекло југословенско држављанство.

    4. Стицање држављанства по међународним уговорима
    Члан 18.

    (1) Југословенско држављанство може се стећи на основу потврђеног међународног уговора.

    (2) Међународним уговором из става 1. овог члана може се установити двојно држављанство, под условом узајамности.

    III. ПРЕСТАНАК ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРЖАВЉАНСТВА
    1. Престанак држављанства отпустом
    Члан 19.

    (1) Југословенском држављанину престаје југословенско држављанство отпустом ако поднесе захтев за отпуст и ако испуњава следеће услове:

    1) да је навршио 18 година живота;

    2) да нема сметњи у погледу војне обавезе;

    3) да је измирио порезе и друге законске обавезе;

    4) да је регулисао имовинскоправне обавезе из брачног односа и односа родитеља и деце према лицима која живе у Југославији;

    5) да се против њега у Југославији не води кривични поступак због кривичног дела за које се гони по службеној дужности, а ако је у Југославији осуђен на казну затвора – да је ту казну издржао;

    6) да има страно држављанство или доказ да ће бити примљен у страно држављанство.

    (2) У поступку отпуста из југословенског држављанства по захтеву војног лица или цивилног лица на служби у Војсци Југославије прибавиће се мишљење савезног органа надлежног за послове одбране.

    Члан 20.

    Отпуст из југословенског држављанства неће се одобрити:

    1) ако је то неопходно из разлога безбедности или одбране земље, из разлога узајамности или ако то захтевају економски или други интереси Југославије;

    2) војним обвезницима, ако савезни орган надлежан за послове одбране у поступку утврди да у погледу војне обавезе има сметњи за отпуст.

    Члан 21.

    (1) Југословенски држављанин који је поднео захтев за отпуст из југословенског држављанства може истим захтевом затражити отпуст из југословенског држављанства и за своју децу до навршене 18. године живота. Уз захтев за отпуст из југословенског држављанства детета подноси се сагласност другог родитеља и мишљење надлежног органа старатељства. Ако је дете старије од 14 година, подноси се и његова сагласност.

    (2) Ако су родитељи разведени, захтев за отпуст из држављанства детета може поднети само родитељ коме је дете правноснажном судском одлуком поверено на чување и васпитање.

    (3) Ако други родитељ не да сагласност за отпуст детета из југословенског држављанства, или је непознатог пребивалишта, или је лишен пословне способности или родитељског права, захтев за отпуст детета из југословенског држављанства ће се прихватити ако је то, по мишљењу надлежног органа старатељства, у интересу детета.

    Члан 22.

    (1) У случају потпуног усвојења, усвојенику до навршене 18. године живота престаје југословенско држављанство отпустом, ако захтев за престанак држављанства поднесе усвојилац који је странац или усвојилац који је поднео захтев за отпуст из југословенског држављанства и ако су испуњени услови из члана 21. овог закона.

    (2) Детету неће престати југословенско држављанство потпуним усвојењем ако би тиме остало без држављанства.

    Члан 23.

    (1) Ако лице које је добило отпуст из југословенског држављанства не стекне страно држављанство у року од годину дана од дана достављања решења о отпусту, орган који је донео решење може га поништити на писмени захтев тог лица.

    (2) Захтев за поништење решења о отпусту из југословенског држављанства може се поднети у року од три месеца од истека рока из става 1. овог члана.

    (3) Решење о отпусту из југословенског држављанства поништиће се на захтев лица из става 1. овог члана ако би то лице остало без држављанства.

    2. Престанак држављанства одрицањем
    Члан 24.

    (1) Пунолетан југословенски држављанин који је рођен и живи у иностранству, а има и страно држављанство, може се до навршене 23. године живота одрећи југословенског држављанства.

    (2) У погледу одрицања од држављанства детета до навршене 18. године живота сходно се примењују одредбе члана 21. овог закона.

    3. Престанак држављанства по међународним уговорима
    Члан 25.

    Југословенско држављанство може престати на основу потврђеног међународног уговора.

    IV. ПОНОВНО СТИЦАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРЖАВЉАНСТВА
    Члан 26.

    (1) Лице које је отпуштено из југословенског држављанства и стекло страно држављанство и лице коме је, на захтев родитеља, престало југословенско држављанство отпустом или одрицањем може поново стећи југословенско држављанство ако поднесе захтев за поновно стицање југословенског држављанства и ако најмање годину дана непрекидно борави у Југославији.

    (2) Захтев за поновно стицање југословенског држављанства лица из става 1. овог члана одбиће се ако постоји нека од сметњи из члана 12. став 1. тач. 1, 4. и 5. овог закона.

    V. РЕШАВАЊЕ СУКОБА РЕПУБЛИЧКИХ ЗАКОНА О ДРЖАВЉАНСТВУ
    Члан 27.

    (1) Дете стиче држављанство републике чланице чије држављанство имају оба родитеља у тренутку његовог рођења.

    (2) Ако родитељи детета у тренутку његовог рођења имају држављанство различитих република чланица, дете стиче држављанство републике чланице по закону републике на чијој је територији рођено, ако држављанство те републике има један од родитеља. Родитељи могу споразумно да одреде да дете стиче држављанство републике чланице по закону републике чији је држављанин други родитељ.

    (3) Дете рођено у иностранству, чији родитељи у тренутку његовог рођења имају држављанство различитих република чланица, стиче држављанство републике чланице једног од родитеља по закону републике коју они споразумно одреде.

    (4) Ако се споразум из става 3. овог члана не постигне, дете стиче држављанство републике чланице по закону републике на чијој је територији уписано у матичну књигу рођених, односно по закону републике чије држављанство има родитељ који дете пријави као југословенског држављанина надлежном дипломатском или конзуларном представништву Југославије и затражи упис детета у матичну књигу југословенских држављана.

    (5) Ако један од родитеља није жив, ако је лишен пословне способности или родитељског права или је непознат, изјаву о држављанству републике чланице детета даје други родитељ.

    (6) Одредбе ст. 1. до 5. овог члана примењују се и на одређивање држављанства републике чланице усвојеника – странца који је потпуним усвојењем стекао југословенско држављанство.

    Члан 28.

    (1) Лице које стекне југословенско држављанство пријемом стиче држављанство републике чланице на чијој територији се настани.

    (2) Југословенски исељеник стиче држављанство републике чланице за које се изјасни у захтеву за пријем у југословенско држављанство.

    (3) Ако је родитељ или брачни друг лица из става 1. овог члана југословенски држављанин, то лице може стећи држављанство републике чланице родитеља или брачног друга.

    VI. ПОСТУПАК ЗА СТИЦАЊЕ ИЛИ ПРЕСТАНАК ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРЖАВЉАНСТВА И УТВРЂИВАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРЖАВЉАНСТВА
    Члан 29.

    О захтевима за стицање југословенског држављанства пријемом и на основу међународних уговора, као и о престанку југословенског држављанства одлучује савезни и републички орган надлежан за унутрашње послове, у складу са својим надлежностима утврђеним законом.

    Члан 30.

    (1) Захтев за пријем, захтев за отпуст и захтев за поновно стицање југословенског држављанства подносе се лично или преко пуномоћника, на прописаном обрасцу.

    (2) За лице лишено пословне способности захтев подноси старалац.

    (3) Захтев за пријем, захтев за отпуст и изјава о одрицању од југословенског држављанства подноси се савезном органу надлежном за унутрашње послове, непосредно или преко надлежног дипломатског или конзуларног представништва Југославије. Захтев за поновни пријем у југословенско држављанство подноси се савезном органу надлежном за унутрашње послове.

    (4) Захтев за пријем, захтев за отпуст и изјаву о одрицању југословенског држављанства надлежно дипломатско или конзуларно представништво Југославије проследиће, без одлагања, савезном органу надлежном за унутрашње послове.

    Члан 31.

    (1) Ако се поступак за утврђивање, стицање или престанак југословенског држављанства, покренут на захтев странке, не може наставити или окончати без предузимања одређене радње подносиоца захтева, сматраће се да је захтев повучен ако и поред упозорења надлежног органа подносилац захтева у датом року не изврши радњу која је потребна за наставак или окончање поступка, односно ако се због непредузимања те радње може закључити да више није заинтересован за наставак поступка.

    (2) Поступак се може обуставити из разлога наведених у ставу 1. овог члана по истеку три месеца од дана упозорења, односно шест месеци ако странка борави у иностранству.

    Члан 32.

    (1) Југословенско држављанство се стиче, односно престаје даном достављања решења о пријему у југословенско држављанство или отпуст из југословенског држављанства, а у случају престанка одрицања – подношењем изјаве о одрицању.

    (2) Савезни орган надлежан за унутрашње послове дужан је да правноснажно решење о стицању или престанку југословенског држављанства достави одговарајућем органу надлежном за вођење матичних књига и органу надлежном за вођење регистра становништва.

    Члан 33.

    Дете, односно лице из чл. 7. до 11. овог закона сматра се југословенским држављанином од рођења.

    Члан 34.

    Отпуст из југословенског држављанства неће се дати, односно неће се прихватити одрицање од југословенског држављанства док траје ратно стање, стање непосредне ратне опасности и ванредно стање.

    Члан 35.

    (1) Ако неко лице није уписано у матичну књигу рођених или у матичну књигу југословенских држављана, савезни орган надлежан за унутрашње послове утврдиће држављанство тог лица на његов захтев.

    (2) О утврђивању југословенског држављанства савезни орган надлежан за унутрашње послове доноси решење.

    (3) Ако орган из става 1. овог члана утврди југословенско држављанство лицу које је рођено у иностранству или које је као странац примљено у југословенско држављанство, уписаће га у матичну књигу југословенских држављана.

    Члан 36.

    (1) Ако савезни орган надлежан за унутрашње послове у поступку утврди да је неко лице стекло југословенско држављанство супротно прописима о држављанству који су важили у време стицања држављанства, нарочито на основу лажне или фалсификоване исправе или изјаве, на основу нетачних чињеница или других злоупотреба и неправилности у спроведеном поступку, донеће решење о поништењу стицања југословенског држављанства тог лица.

    (2) Савезни орган надлежан за унутрашње послове дужан је да решење о поништењу стицања југословенског држављанства достави органу надлежном за вођење матичних књига и органу надлежном за вођење регистра становништва.

    VII. ЕВИДЕНЦИЈЕ О ДРЖАВЉАНСТВУ
    Члан 37.

    (1) Југословенско држављанство уписује се у матичну књигу рођених.

    (2) За југословенске држављане који су рођени у иностранству, као и за лица која су као странци примљена у југословенско држављанство, југословенско држављанство уписује се у матичну књигу југословенских држављана, на прописан начин.

    (3) Матичну књигу југословенских држављана води савезни орган надлежан за унутрашње послове.

    (4) Упис у матичну књигу југословенских држављана врши се на захтев заинтересованог лица, а за лица која су примљена у југословенско држављанство по одредбама овог закона – по службеној дужности.

    (5) Захтев за упис у матичну књигу југословенских држављана подноси се савезном органу надлежном за унутрашње послове, непосредно или преко надлежног дипломатског или конзуларног представништва Југославије.

    (6) Извод из матичне књиге југословенских држављана издаје савезни орган надлежан за унутрашње послове на прописаном обрасцу.

    Члан 38.

    У матичној књизи југословенских држављана воде се следећи подаци:

    1) редни број;

    2) презиме и име;

    3) име оца;

    4) име и девојачко презиме мајке;

    5) датум, место и држава рођења;

    6) јединствени матични број грађана;

    7) занимање и школска спрема;

    8) датум уписа;

    9) основ уписа;

    10) датум брисања;

    11) основ брисања;

    12) примедба.

    Члан 39.

    Списи који се односе на упис у матичну књигу југословенских држављана трајно се чувају.

    Члан 40.

    Извод из матичне књиге југословенских држављана издаје се на захтев заинтересованог лица.

    Члан 41.

    (1) У евиденцији о стицању југословенског држављанства (пријемом, поновним стицањем и на основу међународних уговора) воде се следећи подаци:

    1) презиме и име;

    2) датум, место и држава рођења;

    3) јединствени матични број грађана;

    4) занимање и школска спрема;

    5) место сталног настањења, односно боравиште у време пријема југословенског држављанства;

    6) страно држављанство до пријема у југословенско држављанство;

    7) број и датум решења о стицању југословенског држављанства;

    8) начин и правни основ стицања југословенског држављанства;

    9) датум стицања југословенског држављанства;

    10) републичко држављанство;

    11) податак о упису у матичну књигу рођених.

    (2) Евиденција из става 1. овог члана води се на прописан начин.

    Члан 42.

    (1) У евиденцији о престанку југословенског држављанства воде се следећи подаци:

    1) презиме и име;

    2) датум, место и држава рођења;

    3) јединствени матични број грађана;

    4) занимање и школска спрема;

    5) пребивалиште, односно боравиште у време престанка југословенског држављанства;

    6) страно држављанство које се стиче;

    7) број и датум решења о престанку југословенског држављанства;

    8) начин и правни основ престанка југословенског држављанства;

    9) датум престанка југословенског држављанства;

    10) датум исељења;

    11) разлог за захтев за престанак југословенског држављанства;

    12) податак о упису у матичну књигу рођених.

    (2) Евиденција из става 1. овог члана води се на прописан начин.

    Члан 43.

    (1) Подаци о југословенском држављанству који се воде у евиденцији чувају се у органу који води евиденцију 50 година после смрти или престанка држављанства лица на које се ти подаци односе.

    (2) По истеку рока из става 1. овог члана подаци се архивирају.

    Члан 44.

    (1) Орган надлежан за вођење евиденције о држављанству може податке из евиденције коју води давати искључиво државним органима, под следећим условима:

    1) да је орган који тражи податке законом или другим прописима овлашћен да те податке тражи и прима;

    2) да су органу који тражи податке ти подаци неопходни за извршавање послова из његове надлежности;

    3) да те податке није могуће прибавити на други начин или би њихово прибављање захтевало несразмерно високе трошкове.

    (2) Корисници података из става 1. овог члана могу доставити податке другим корисницима и могу их користити само за намене за које су их добили.

    Члан 45.

    Подаци из евиденција о југословенском држављанству могу се под условом узајамности доставити органима страних држава:

    1) ако се достављају органу стране државе надлежном за послове држављанства;

    2) ако се прималац података обавеже да ће добијене податке користити само у вези с поступком регулисања држављанства или само ако је то неопходно за вођење кривичног поступка или ако достављање тих података несумњиво користи лицу на које се односе;

    3) ако је у седишту органа коме се подаци достављају обезбеђена заштита личних података и за странце.

    VIII. ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ
    Члан 46.

    Југословенским држављанином, у смислу овог закона, сматра се држављанин СФРЈ који је на дан проглашења Устава Савезне Републике Југославије 27. априла 1992. године имао држављанство Републике Србије или Републике Црне Горе, као и његова деца рођена после тог датума.

    Члан 47. *

    (1) Југословенско држављанство може стећи држављанин СФРЈ који је имао држављанство друге републике СФРЈ или је држављанин друге државе настале на територији СФРЈ, који је на дан проглашења Устава Савезне Републике Југославије 27. априла 1992. године, имао пребивалиште на територији Југославије и деца тог држављанина рођена после тог датума, као и држављанин СФРЈ који је прихватио превођење у професионалног официра и професионалног подофицира, односно цивилно лице на служби у Војсци Југославије и члан његове уже породице (брачни друг и деца).

    (2) Захтев за упис у матичну књигу југословенских држављана подноси се савезном органу надлежном за унутрашње послове непосредно или преко надлежног дипломатског или конзуларног представништва Југославије.

    (3) Захтев за упис у матичну књигу југословенских држављана детета које није навршило 18 година живота подноси родитељ. Ако је дете старије од 14 година, за упис у матичну књигу југословенских држављана потребна је и његова сагласност.

    * "Службени лист СРЈ", број 9/2001.

    Члан 48. *

    (1) У југословенско држављанство може бити прихваћен држављанин СФРЈ који има држављанство друге републике СФРЈ, или је држављанин друге државе настале на територији СФРЈ који као избегло, прогнано или расељено лице борави на територији Југославије или је избегло у иностранство и који савезном органу надлежном за унутрашње послове поднесе захтев за прихватање у југословенско држављанство.

    (2) У југословенско држављанство може бити прихваћен држављанин СФРЈ који борави у Југославији или у иностранству, а нема држављанство друге државе настале на територији СФРЈ.

    (3) О испуњености услова за прихватање у југословенско држављанство из ст. 1. и 2. овог члана одлучује савезни и републички орган надлежан за унутрашње послове, у складу са својим надлежностима утврђеним законом и водећи рачуна о интересима безбедности, одбране и међународног положаја Југославије.

    (4) Захтев за прихватање у југословенско држављанство подноси се савезном органу надлежном за унутрашње послове непосредно или преко дипломатског или конзуларног представништва Југославије. Захтев за прихватање у југословенско држављанство дипломатско или конзуларно представништво Југославије проследиће савезном органу надлежном за унутрашње послове, без одлагања.

    (5) Захтев за прихватање у југословенско држављанство детета које није навршило 18 година живота подноси родитељ. Ако је дете старије од 14 година, за стицање држављанства потребна је и његова сагласност.

    (6) У захтеву за прихватање у југословенско држављанство наводи се држављанство републике чланице које подносилац жели да прими.

    (7) Југословенско држављанство се стиче даном достављања решења о прихватању у југословенско држављанство.

    * "Службени лист СРЈ", број 9/2001.

    Члан 49.

    (1) Ако се утврди да је пријем или отпуст из југословенског држављанства, упис у матичну књигу југословенских држављана, односно прихватање у југословенско држављанство извршено на основу лажне изјаве или намерног прикривања битних чињеница или околности, решење о пријему, односно отпусту из југословенског држављанства, упис у матичну књигу, односно решење о прихватању у југословенско држављанство ће се поништити.

    (2) Ако је то у интересу детета, поништење решења о пријему, односно отпусту из југословенског држављанства, уписа у матичну књигу југословенских држављана, односно поништење решења о прихватању у југословенско држављанство из разлога из става 1. овог члана не мора обухватити дете до навршене 18. године живота.

    (3) Решење о пријему, односно отпусту из југословенског држављанства и упису у евиденцију о југословенском држављанству, односно решење о прихватању у југословенско држављанство не може се поништити ако би лице на које се решење односи остало без држављанства.

    Члан 50.

    (1) О упису у матичну књигу југословенских држављана и прихватању у југословенско држављанство води се евиденција.

    (2) У евиденцији из става 1. овог члана воде се следећи подаци:

    1) презиме и име;

    2) датум и место рођења;

    3) јединствени матични број грађана;

    4) занимање и школска спрема;

    5) пребивалиште, односно боравиште у време стицања југословенског држављанства;

    6) држављанство републике која је била у саставу СФРЈили држављанство друге државе настале на територији СФРЈ;*

    7) број и датум решења о стицању југословенског држављанства;

    8) основ стицања југословенског држављанства;

    9) датум стицања југословенског држављанства;

    10) податак о упису у матичну књигу рођених.

    (3) Евиденција из става 1. овог члана води се на прописан начин.

    * "Службени лист СРЈ", број 9/2001.

    Члан 51.

    Савезни орган надлежан за унутрашње послове ће од републичких органа преузети нерешене захтеве за пријем у југословенско држављанство и отпуст из југословенског држављанства поднесене од 27. априла 1992. године до ступања на снагу овог закона.

    Члан 52.

    Поступак за решавање захтева за стицање и престанак југословенског држављанства започет пре дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона.

    IХ. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

    Члан 53.

    Прописи за извршавање овог закона донеће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

    Члан 54.

    Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о држављанству Социјалистичке Федеративне Републике Југославије ("Службени лист СФРЈ", бр. 58/76).

    Члан 55.

    Овај закон ступа на снагу 1. јануара 1997. године.

    ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ

    ЗАКОН

    О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ДРЖАВЉАНСТВУ

    "Службени лист СРЈ", број 9 од 2. III 2001.

    Члан 6.

    Поступак за решавање захтева започет пре дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона.

    Beograd, 1 November 2001
    Click here to view this document as a PDF file in A4 format. To download the PDF file to your computer, right-click here, select "Save Link/Target As..." in the contextmenu and choose a destination on your hard disk. If you are having problems opening this PDF file, please click here for help. Please note that the PDF version of this document also contains footnotes that are not used in its web version.
    Weitersagen: Was bedeutet das?